Институт за српску културу -Приштина, Лепосавић ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНИХ ТЕРМИНА У ВЕЗИ СА ПОЈМОМ САСЛУШАЊЕ -слушање, исказ, обраћање, порука и општење -Апстракт: У правном процесу саслушање је један од категоријалних појмова из којега се изводи низ изведених појмова који се у стручној и научној јавности неретко сматрају синонимима. Полазећи од језичких основа термина и појмова у правној науци, у раду је начињен интелектуални напор да се из научно-методолошког угла прецизно дефинишу значења термина

more »

... ње, исказ, обраћање, порука и општење који се налазе у тесној вези са појмом саслушање, који представља категоријални појам у правним наукама, посебно у правним поступцима, у управном, грађанском, кривичном и међународном праву. Дакле, главни предмет овог рада јесте дефинисање значења кључних појмова и термина који су у директној вези са категоријалним појмом саслушање у правном процесу. Наведене дефиниција имају епистемиолошку сазнајну вредност, јер допуњују фундаментално значење основног појма у правном процесу. Истовремено, значења ових термина су предметна јер употпуњавају значење основног, категоријалног појма саслушање у правном процесу. По својој форми, сви ови термини су искази о кључним одредницама саслушања у правним поступцима. Кључне речи: правни процес, саслушање, слушање, исказ, обраћање, порука и општење. НАУЧНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА СЛУШАЊЕ У научном објашњењу термина слушање неопходно је поћи од латинске пословице која гласи: "Лако је наћи људе који ће сатима причати о себи и о својим темама, а много је теже наћи оне који су спремни, вољни или који имају времена да вас сатима слушају". Ова латинска пословица јасно указује на чињеницу да УДК 343.1 Оригинални научни рад БАШТИНА, Приштина -Лепосавић, св. 46, 2018 * доцент, aleksandra.danilovic@yahoo.com ** ванредни професор, dragan_tancic@yahoo.com Александра Н. Благојевић Даниловић и Драган Љ. Танчић 94 је слушање само по себи захтеван процес условљен бројним чиниоцима. О важности слушања за природни, као и друштвени развој човека казује нам и пословица која гласи: "Разлог због којег имамо два уха, а само једна уста је да бисмо могли више да слушамо, а мање да говоримо" (Даниловић 2016: 38). Суштинска одредба термина слушање огледа се у томе да је слушанје несумњиво психофизичка активност свих покретних живих бића која се одиграва посредством чула слуха. За разлику од осталих живих бића, слушање је умна делатност људи, која може бити вољна, намерна, циљна и сврсисходна, а може бити и спонтана, случајна. У друштвеним односима и понашању слушање је нужна уобичајена делатност, осим за особе које немају способност слушања јер им је слух оштећен. 1 Највећи број људи сматра да је слушање нешто што се само по себи подразумева. Разлог за то је што што већина људи способност комуницирања поистовећују са способностима говора иако је за добру комуникацију подједнако важно знати добро слушати и добро говорити. Слушање је уједно и чинилац комуникације и начин стицања сазнања. Чуло слуха омогућава човеку да чује, а касније и опази потенцијалну опасност, да саслуша саговорника, на основу чега ће касније донети одређене судове и закључке. Слушање је један од начина да човек нешто сазна, научи, да спозна природу и људе око себе. Слушање може бити и начин релаксације, начин сазнавања уметничких вредности музичких остварења (Даниловић 2016: 68). У важне чиниоце који одређују ток и ефекте слушања свакако спадају услови у којима се слушање одвија, субјекти који су актери процеса, тј. онај ко се слуша и онај који слуша, мотиви слушања, интереси и циљеви, као и ефекти који настају као резултат слушања. 2 Са становишта правног процеса, слушање може бити добровољно, самоиницијативно, иницирано и принудно, с варијацијама улога слушаоца. Битна структура слушања у људском друштву, поготову у правном процесу, састоји се од: (1) извора-емитера звука, (2) звука одређених својстава и (3) примаоца звука који реагује на звук, придајући му одређено значење. Реаговање примаоца звука може бити физичко, психичко или комбиновано, уз испољену или прикривену манифестацију. С аспекта предмета рада веома је значајан начин реаговања субјекта који слуша. Са становишта саслушања у правном процесу, очекивана су претежно манифестна реаговања субјекта који се слуша, односно саслушава на емитовани звук. У свакодневном животу лоше слушање је чешће правило него изузетак. Понекад лоше слушамо друге људе а ретко то запажамо, али често уочавамо да друга особа не слуша нас. Постоје моменти када човек може слушати, а да заправо не чује шта му се говори, или може чути оно што саговорник 1 Слух таквих особа се делимично компензује чулом вида и додира. 2 За појам слушања често се везује појам и термин прислушкивање.