Problem estetskog suđenja: perspektive estetike Apstrakt: Ovaj rad posvećen je tumačenju Kantove Kritike moći suđenja iz jedne estetičke perspektive. Naš cilj je da pokažemo unutrašnju vezu između dva glavna motiva ovog dela, naime između tematizacije tradicionalno estetičkih problema, poput lepog i ukusa, sa jedne strane, odnosno sistemskog karaktera mišljenja i filozofije Kantovog kritičkog projekta sa druge strane. Interpretacija je vođena s obzirom na problem estetike kao filozofske

more »

... ne, pri čemu se za svaki od ovih motiva Kantove treće Kritike pokazuje kako oni redefinišu način estetičkog mišljenja kao filozofskog. Napokon, karakter kritičkog postavljanja estetičkih problema kod Kanta se pokazuje i u svetlu otvaranja perspektive jedne subjektivne univerzalnosti, kao teme koja povezuje dva motiva treće Kritike, ali i omogućava drugačije viziranje domena intersubjektivnosti. Ključne reči: Kant, Kritika moći suđenja, estetika, ukus, subjektivna opštost. PrOblem eStetSKOg SUđeNja: PerSPeKtIve eStetIKe UNA POPOvIć 6 istraživanje: za nas je od interesa sam način na koji Kant u trećoj Kritici postavlja problem estetskog, koji ćemo za potrebe rada zvati njegovom estetikom − u našem fokusu nisu toliko konkretna rešenja, koliko sama ideja filozofski primerenog promišljanja estetskih fenomena. 1 Drugim rečima, ovim želimo da pitamo kako Kantova kritika ukusa "zasniva" estetiku kao filozofsko promišljanje lepog i umetnosti, odnosno šta ta ideja kritičkog ostavlja u amanet svakoj budućoj estetici. Koliko god da je ovaj aspekt Kantove filozofije bio uticajan, te čak postao i locus classicus istorije estetike, čini se da on u svojoj radikalnosti ipak nije do kra ja promišljen. Kantova kritika ukusa kao jedna moguća estetika Da bismo preciznije odredili naš problem, moramo se najpre kratko osvrnuti na status estetike i estetičkih problema u Kantovom vreme nu i pre njega − na taj način, smatramo, sama problematika postaće vidljivija. Kant, naime, izbegava pojam estetike, bar u onom smislu u kojem mi o tome (tradicionalno) govorimo. U tom duhu, ako govorimo o estetici iz perspektive Kantovog projekta, lako bismo je mogli shvatiti kao transcendentalnu estetiku − estetiku, dakle, koja bi bila izvedena sa tran scendentalnih pozicija, koje inače obeležavaju Kantove filozofske stra tegije. Takav pojam, međutim, sasvim je promašen, budući da ga sam Kant rezerviše za nešto sasvim drugačije, odnosno za razmatranja o a priori formama čulnosti, prostoru i vremenu, i to u okviru svoje prve Kritike (Kant 1984: 34; Guyer 1997: 13−14). U tom kontekstu on čak re flektuje i na već usvojeni i utvrđeni pojam estetike, po modelu Baum gartena [Baumgarten] na primer, koga odbacuje u korist sopstvenog ter minološkog rešenja (Kant 1984: 34). Ovaj primer nam odmah svedoči o tome koliko pitanja estetike sa Kantovih pozicija ne samo da nisu sa morazumljiva kao filozofsko-kritički rešiva, već njihovo postavljanje u trećoj Kritici predstavlja jedno zaista radikalno rešenje, kako u pogledu same estetike, tako i u pogledu Kantove filozofije uopšte. Ukoliko u tom smislu pratimo Kanta, onda prvobitna intuitivna ideja jedne "transcen dentalne estetike" ne sme da se traži prema pojmu, slovu, već prema ide ji, duhu, u okviru čega nailazimo na već pomenuto rešenje kritike ukusa: obrazloženje pitanja i problema koje tradicionalno vezujemo za estetiku pronaći ćemo ne pod nazivom estetike, već pod zastavom kritike ukusa.