The limits of EU conditionality towards neighborhood countries: The case of the Eastern Partnership

Katarina Ristic
2017 Medjunarodni problemi  
Apstrakt: Rad razmatra domete dosadašnje politike uslovljavanja Evropske unije u odnosu na Rusiju i istočne susede kroz analizu sprovođenja postojećih bilateralnih i multilateralnih ugovornih odnosa. Autorka zastupa pretpostavku da politika Evropske unije prema istočnim susedima danas, daleko više nego ranije, predstavlja mešavinu spoljnog intervenisanja, ekonomskih interesa, koncepta mira, bezbednosti, zahteva za poštovanjem evropskih vrednosti, oslonjenu na klasične instrumente spoljne
more » ... ente spoljne politike i instrumente politike proširenja i uslovljavanja. U središtu analize nalazi se dva pitanja: 1) u kojoj meri su postojeći instrumenti prilagođeni delovanju Evropske unije u najbližem susedstvu, realnim (geo)političkim kretanjima i interesima Evropske unije i različitih aktera u regionu; 2) u kojoj meri je spoljna politika Ruske Federacije prema zemljama istočnog partnerstva uzeta u obzir prilikom definisanja odnosa sa zemljama Istočnog partnerstva i uspostavljanja instrumenata susedske politike. Autorka zaključuje da uslovljena saradnja opstaje u okvirima politike proširenja i da joj je bitna komponenta izgled članstva u Evropskoj uniji, dok za istočne susede ima izrazito ograničen domet, a neretko je praćena negativnim posledicama po stabilnost, mir i bezbednost. Ključne reči: Istočno partnerstvo EU, Susedska politika EU, politika uslovljavanja, politika proširenja EU, Sporazumi EU o saradnji i partnerstvu, Ukrajina, Rusija. 1 Autorka je doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i viši savetnik u Odeljenju za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije. E-pošta: k.ristic@yahoo.com Pogledi izneti u članku odražavaju lični stav autora, a ne institucije u kojoj je zaposlen. Spoljno delovanje Evropske unije u odnosima sa susednim zemljama: od uslovljavanja članstva do razvoja politike uslovljavanja Evropska integracija je još od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada su postavljene osnove njene spoljne politike, pratila društveno-ekonomske, političke i druge procese u susednim zemljama. Odnosi sa EFTA i politika prema zemljama Sredozemlja bili su skoro dvadeset godina dva glavna pravca spoljne politike tadašnje Evropske zajednice (EZ). U osnovnim ugovorima spoljni odnosi postavljeni su na više različitih nivoa: predstavljanje Evropske unije (EU) u međunarodnim organizacijama, pasivno pravo poslanstva, saradnja sa drugim regionalnim organizacijama, pridruživanje trećih država ili međunarodnih organizacija i preduzimanje neophodnih hitnih mera u ekonomskim odnosima sa trećim državama. U EU za ekonomske odnose koji su dugo označavali zapravo sveukupne spoljne odnose, bile su zadužene upravo institucije EZ, dok je spoljne odnose koordinirala preko pravnog okvira Evropske političke saradnje. Tako su spoljni odnosi EU bili regulisani na dva potpuno različita načina, međuvladin i komunitarni koji se upravo u okviru politike pridruživanja, proširenja i susedstva i prepliću kroz mešovitu proceduru za zaključivanje ovih sporazuma. 2 Demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, pre kasnih osamdesetih godina prošlog veka nisu bili u fokusu Evropske zajednice u spoljnom delovanju. 3 Ipak, treba imati u vidu da se ovi principi eksplicite ili implicite pominju u preambuli Ugovora o EZ, mišljenjima Komisije, deklaracijama Saveta, Parlamenta
doi:10.2298/medjp1701126r fatcat:pouxx4r7ufbmnod7vygk2oaj2a