Social significance of the Serbian grammar school "The home of science" in Thessaloniki (1894-1910)

Aleksandra Novakov
2015 Zbornik Matice srpske za drustvene nauke  
АЛЕК САН ДРА НО ВА КОВ Ма ти ца срп ска, Ма ти це срп ске 1, Но ви Сад, Ср би ја alek san dra no va kovpz@gmail.com СА ЖЕ ТАК: Српскa гим на зи ја "Дом на у ке" у Со лу ну би ла је сед мора зред на шко ла ко ја је да ла не ко ли ко ге не ра ци ја ма ту ра на та. Ме ђу учени ци ма би ло је оних ко ји су сво је уни вер зи тет ско обра зо ва ње сте кли у Бе о гра ду, Ца ри гра ду, Со лу ну и дру гим гра до ви ма Евро пе а ка сни је су се сво јим жи вот ним де лом по ка за ли као ре пре зен та тив
more » ... и део Ср ба. Би ли су про фе со ри срп ских гим на зи ја у Осман ском цар ству, ин же ње ри, ле ка ри, адво ка ти, пи сци, пу бли ци сти, на кон бал кан ских ра то ва на род ни по сла ници и по ли ти ча ри. Ова гим на зи ја је на не ки на чин би ла ис ту ре но оде ље ње срп ског кон зу ла та. Кра ље ви на Ср би ја пре ко Срп ске гим на зи је у Со лу ну оства ри ла је ве ли ки ути цај ме ђу ста нов ни штвом у исто и ме ном ви ла јету. Као обра зов на а на ци о нал на ин сти ту ци ја ус пе ла је да до пре до свих Сло ве на ко ји су се осе ћа ли као Ср би. Је дан од ва жних ре зул та та ње ног ра да је и отва ра ње ве ли ког бро ја срп ских основ них шко ла у Со лун ском ви ла је ту. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Срп ска гим на зи ја, "Дом на у ке", школ ство, кон зу лат, Ср би, Со лун ски ви ла јет Кра јем 19. ве ка Ср би у Осман ском цар ству, по мог ну ти ма ти цом Ср би-го ди не. Срп ска гим на зи ја у Ца ри гра ду отво ре на је 1893. го ди не, Срп ска гим на зи ја "Дом на у ке" у Со лу ну и Срп ска му шка гим на зи ја у Ско пљу 1894. го ди не, Срп ска му шка гим на зи ја у Би то љу 1897. и Срп ска гим на зи ја у Пље вљи ма 1901. го ди не. Оне су те ри то ри јал но би ле до бро рас по ре ђе не: три шко ле на ла зи ле су се у Ко сов ском ви ла је ту, где је би ло и нај ви ше Ср ба, по јед на у Би тољ ском и Со лун ском ви ла је ту, и јед на у Ца ри гра ду, пре сто ни ци Осман ског цар ства. И рад срп ских жен ских шко ла ши ром Цар ства го во рио је о сте пе ну еман ци по ва но сти срп ског на ро да тог вре мена. По ред њих не тре ба за бо ра ви ти за нат ске, тр го вач ке и гра ђан ске школе, као и ви ше од 200 срп ских основ них шко ла ши ром Осман ског цар ства. Со лун је био цен тар Со лун ског ви ла је та али и тр го вин ско сре ди ште Ко сов ског и Би тољ ског ви ла је та и нај ва жни ја при мор ска ва рош це лог По лу о стр ва. "Со лун је ле па и жи ва тр го вач ка ва рош, ко ја из го ди не у го ди ну би ва све леп ша..." био је ути сак ње го вих жи те ља. Кра јем 19. ве ка Со лун је био осве тљен га сном ра све том, имао је во до вод, трам вај, кеј, позо ри ште, чи та о ни це, штам па ри је, књижaре, клу бо ве, удру же ња, бан ке. Од вер ских обје ка та имао је 56 џа ми ја, 230 те ки ја, 14 пра во слав них (грч ких) цр ка ва и шест па ра кли са, две ри мо ка то лич ке цр кве, 28 си на го га, јед ну срп ску и јед ну бу гар ску цр кву и је дан па ра клис [Иванић 1906: 198-200]. У Со лу ну је би ло мно штво на ро да а ме ђу њи ма и Ср ба. Нај број ни ја за јед ни ца би ла је је вреј ска (се фард ска), знат но ма ње грч ка и тур ска. Би ло је и Бу га ра, Ита ли ја на, Јер ме на, Цин ца ра и Ар ба на са 1 . У пе ри о ду ка да је до вр ше на же ле знич ка пру га Со лун -Ко сов ска Ми тро ви ца, до се лио се ве ли ки број Ср ба из Ма ке до ни је и из Ста ре Ср би је. У Со лу ну је 1894. го ди не жи ве ло око 130.000 ста нов ни ка. Од тог бро ја би ло је око 12.000 Сло ве на, 20.000 Гр ка, 26.000 Ту ра ка, 3.300 Фран цу за, 1.700 Цин ца ра и 61.600 Је вре ја од ко јих су 5.000 би ли Дун ме (по себ на сек та по тур че них Је вре ја, еко ном ски ве о ма моћ на, нај о бра зо ва ни ја и нај бо га ти ја). Со лун је био цен тар грч ке и бу гар ске про па ган де. И јед ни и дру ги су ис ти ца ли сво је пре тен зи је на овај град. Мно ге европ ске, и не са мо европске си ле, би ле су мо ти ви са не еко ном ским али и по ли тич ким раз ло зи ма да отво ре сво је кон зу ла те у Со лу ну (Ру си ја, Ен гле ска, Ау стро у гар ска, Не мач ка, Ита ли ја, Ср би ја, Ру му ни ја, Грч ка, Бел ги ја, Фран цу ска, Шпани ја, Пер си ја, Швед ска, Нор ве шка, САД и Хо лан ди ја). Отва ра њем конзу ла та Кра ље ви не Ср би је, 1887. го ди не, у Со лу ну је учи њен ве ли ки и зна ча јан ко рак. Ср би ја је по ред по ли тич ких, отво ри ла кон зу лат и из економ ских раз ло га јер је у ве ли кој ме ри ко ри сти ла при ста ни ште у Со лу ну. Срп ска ди пло ма ти ја би ла је за ду же на за по ли тич ки рад и кул тур но-просвет ну ак тив ност. Ра ди ло се на осни ва њу срп ске цр кве но -школ ске општи не, отва ра њу срп ских шко ла и књи жа ра на про сто ру це лог Со лун ског ви ла је та. Пр ви срп ски кон зул био је Пе тар Ка ра-Сто ја но вић, тр го вац из Бе о гра да (1887). Кон зу ли и за ступ ни ци ге не рал ног кон зу ла та би ли су:
doi:10.2298/zmsdn1553677n fatcat:sr5uphasnrd4bp5clmd5jl2jmm