On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities

Rajna Dragicevic
2011 Južnoslovenski Filolog  
У раду се полази од теоријског становишта да је значење лексеме услов и последица њене лексичке спојивости. Циљ рада је анализа деловања ова два фактора. Уобичајени контекст у којем се лексеме употребљавају може јаче или слабије утицати на њихово значење, чак и када се користе самостално. У раду се доказује да контекст слабије утиче на фреквентне лексеме и не оставља трајне последице на њихово значење, а да јаче утиче на нефреквентне лексеме и да оставља трајнији утицај на њихов семантички
more » ... хов семантички садржај. Трајн(иј)и утицај огледа се у могућности деловања контекста на значење лексеме и онда када се она употребљава самостално. Показује се како чак и у два језика у даљем степену сродности (српском и немачком) најчешће асоцијације на нефреквентне придеве представљају именице са којима се они често употребљавају, што значи да синтагме које се често користе врше утицај и независно од контекста. Чак се и у лексикографским дефиницијама нефреквентних придева запажа деловање најчешћих колокација у које ступају те нефреквентне лексеме. С друге стране, најчешће вербалне асоцијације српских и немачких испитаника на изузетно фреквентне придеве никада нису именице с којима они граде синтагме, већ њихови антоними, што значи да контекст не врши утицај на значење ових придева када се употребе независно од контекста. Закључује се да значење лексеме јесте услов и последица колокабилности, али да је утицај колокације на значење лексема јачи уколико је лексема мање фреквентна. Кључне речи: лексичко значење, лексичка спојивост, колокација, вербалне асоцијације, фреквенција, придеви. Утицај најближег лексичког окружења на значење лексема незаобилазно је питање семантичких истраживања. У савременој се-* rajnad@yahoo.com ISSN 0350-185x, LXVII (2011), р. (109-119) УДК: 811.163.41'373:811.112.2'373 ID 184771340 мантици углавном су превазиђена два екстремна схватања о односу између најближег контекста (колокације) и лексичког значења. Без намере да детаљно разрађујемо ово питање и проучавамо његов историјат, подсетићемо само да по првом таквом схватању, чији су представници, рецимо, Џ. Фирт (1957), С. Улман (1962) и М. А. К. Халидеј (1976), значења лексеме стварају се у колокацијама у које она ступа. Због тога што се употребљавају у одређеном лексичком окружењу, лексеме поседују одређена значења. Према Џ. Фирту (1957: 196), "једно од значења речи night (ноћ) јесте њена колокабилност са dark (мрачан, таман), а речи dark наравно колокација са night." Дакле, не само што се значење једног колоката може успешно описати једино помоћу другог колоката, већ се значење, према Фирту, чак изједначава са колокабилношћу. У српској лингвистици велику пажњу овом питању посветио је Б. Хлебец (2007: 69-95; 2008), који је осмислио колокацијску методу семантичке анализе. Према другом схватању, чији су представници, на пример, Џ. Кац и М. Постал (1967), значење лексеме представља услов њене ко ло ка бил но сти. Од ње ног зна че ња за ви се ко ло ка ци је у ко је она мо же ступити. Да би ово показао, Џ. Лајонс (1979: 307) наводи примере непостојећих синтагми male lioness (мушка лавица) и female lioness (женска лавица). Инкомпатибилност лексема у овим синтагмама објашњава се тиме што лексема лавица садржи сему женског пола, па је семантички садржај придева женски редундантан, а придева мушки опречан у односу на значење лексеме лавица. Ова схватања помирена су трећим приступом, чији су представници Џ. Лајонс, Ф. Р. Палмер и већина савремених семантичара, по којима је лексичко значење и услов и последица њихове лексичке спојивости. Тако, Џ. Лајонс (1979: 265) констатује да не треба ићи из једне крајности, тврдећи да су колокације неке лексеме одређене њеним значењем, у другу крајност, сводећи значење неке речи само на скуп колокација у које она ступа. 1 По др жа ва ју ћи уме ре но схва та ње ко је се за сни ва на ме ђу у ти ца ју лексичког значења и контекста у којем се лексема употребљава, покушаћемо да одговоримо на низ питања о природи овог прожимања. Да ли је могуће да контекст утиче на значење неких лексема у мањој, а неких у већој мери? Ако је тако, од чега то зависи? Даље: Јужнословенски филолог LXVII (2011) 110
doi:10.2298/jfi1167109d fatcat:32wzhdjddfhmxfbnhkc7sjzlta