PREDUSLOVI KRITIKE PSIHOANALIZE Kratak sadržaj

Srđa Zlopaša, Klinika Za Psihijatriju, Klinički Centar Srbije, Srbija Beograd, Psihoanalitičko Društvo Srbije, Srbija Beograd
unpublished
UVOD Kritika psihoanalize zahteva pret-hodno rasčišćavanje polaznih tačaka i predpostavki sa kojih ona kreće. Iz opšteg kritikovanja opšteg se dolazi do metodoloških nejasnoća posledične ne-komunikativnosti i nesvrsishodnosti kri-tike, za onoga koji kritiku upućuje kao i one discipline na koju se ta kritika od-nosi. Ovaj tekst je pokušaj razjašnjava-nja početnih stajališta koje bi moglo po-služiti kao osnova za dalji specifičniji kritički dijalog. Razvojem, deljenjem i usložnjavanjem disciplina
more » ... javanjem disciplina koje se bave psihološkim, udaljavanja su bila sve ve-ća što je kulminiralo skoro prekidom in-terdisciplinarnog dijaloga. Rascep je če-sto vodio u samodovoljni izolacioni-zam. To udaljavanje se na različite nači-ne pokušava prevazići poslednje dve de-cenije. Filozofija nauke a i praksa uka-zuju da krute paradigme neminovno vo-de do prekida razvoja misli i spoznajnih ćorsokaka. Dakle, za interdisciplinarni pristup neophodan je dijalog, makar i unutrašnji, otvoreno gledanje u "tuđe dvorište znanja", i najvažnije, kapacitet da se prevaziđe narcistička vulnerabil-nost te otvorenost i hrabrost u preispiti-vanju fundamenata sopstvenih stajališ-ta. Rene Dekart (Rene Descartes, 1596-1650) je nauku i filozofiju smatrao za delove jedne celine. U metafori drveta znanja koju je Dekart koristio filozofija predstavlja koren a fizika stablo, dok su moral, medicina i mehanika grane tog drveta [1]. Pitanje, koje možemo posta-viti, gde je na tom drvetu je izrasla psi-hoanaliza a kasnije i drugi psihoterapij-ski pravci-iz same potebe za spoznajom 55 Kritika psihoanalize zahteva predhodno rasčišćavanje polaznih tačaka i pretpo-stavki sa kojih ona kreće. Iz opšteg kriti-kovanja opšteg dolazi se do metodoloških nejasnoća posledične nekomunikativnosti i nesvrsishodnosti kritike, za onoga koji kritiku upućuje, kao i one discipline na koju se ta kritika odnosi. Ovaj tekst je po-kušaj razjašnjavanja početnih stajališta koje bi moglo poslužiti kao osnova za da-lji specifičniji kritički dijalog. Kapacitet za toleranciju paradoksa, neizvesnosti i para-lelnih stvarnosti omogućuje bavljenje ljudskom patnjom i ljudskim pitanjem što povezuje psihoanalizu i filozofiju a da ne umanjuje vrednost tih poduhvata rasve-tljavanja bliskog a nepoznatog.
fatcat:hipmg5q5b5bvhojqipjfdhwrle