3 Дом здравља "Вождовац", Београд, Србија; 4 Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и кардиоваскуларних болести "Нишка бања", Нишка Бања, Србија УВОД Ди ја бе тес ме ли тус (ДМ) је син дром ко ји се од ли ку је хро нич ном хи пер гли ке ми јом и поре ме ћа ји ма ме та бо ли зма угље них хи дра та, ма сти и бе лан че ви на, као и (у за ви сно сти од ме та бо лич ке кон тро ле) раз во јем акут них и хро нич них ком пли ка ци ја. На ста је ка да посто ји де ли ми чан или пот

more »

... не до ста так луче ња, од но сно де ло ва ња ин су ли на. Ме ђуна род на фе де ра ци ја за ди ја бе тес (In ter na tio nal Di a be tes Fe de ra tion -IDF) про це њу је да око 194 ми ли о на љу ди у све ту (5,1% од расле по пу ла ци је) бо лу је од ДМ и да ће се тај број до 2025. го ди не по ве ћа ти на 333 ми ли-о на (6,3%). Од то га 90-95% чи не осо бе са дијаг но сти ко ва ним ДМ тип 2 [1]. ДМ се на лази ме ђу пет во де ћих узро ка смр ти у ве ћи ни зе ма ља. При том ско ро 65% бо ле сни ка умире од кар ди о ва ску лар них ком пли ка ци ја [2] . Ме ђу осо ба ма с акут ним ко ро нар ним синдро мом (АКС) ДМ се ја вља код 20-25% боле сни ка [3, 4] . На ла зи орал ног те ста оп тере ће ња гли ко зом (енгл. oral glu co se to le ran ce test -OGTT) по ка зу ју да је код око 65% ових бо ле сни ка ре гу ла ци ја гли ко зе по ре ме ће на (25% има ра ни је не ди јаг но сти ко ва ни ди јабе тес, а 40% ин то ле ран ци ју гли ко зе) [5, 6] . Та ко ђе, ме ђу бо ле сни ци ма с ин фарк том мио кар да (ИМ) око 75% су обо ле ли од ДМ [7]. КРАТАК САДРЖАЈ Увод Иако је ди сли пи де ми ја ва жан фак тор ри зи ка за кар ди о ва ску лар не бо ле сти, до сти за ње циљних вред но сти ли пид них па ра ме та ра рет ко се оства ру је у прак си. Циљ ра да Циљ ис тра жи ва ња је био да се упо ре ди до сти за ње циљ них вред но сти ли пид них пара ме та ра код осо ба са ди ја бе тес ме ли ту сом (ДМ) и оних без ње га ко је су пре жи ве ле ин фаркт мио кар да (ИМ). Ме то де ра да Ис пи та но је 118 бо ле сни ка (84 му шкар ца и 34 жене) сред ње ста ро сти од 59,38±9,86 го ди на, ме ђу ко ји ма 34 обо ле ла од ДМ, са по твр ђе ном ди јаг но зом ИМ у прет ход не три го ди не. Узорак ис пи та ни ка је фор ми ран из ба зе мул ти цен трич не про спек тив не ин тер вент не сту ди је "Се кундар на пре вен ци ја ко ро нар не бо ле сти и це ре бро ва ску лар них обо ље ња", ко ја је из ве де на у Ср бији 2005. го ди не на 1.189 ис пи та ни ка. Бо ле сни ци су да ље кли нич ки пра ће ни 18, од но сно 36 ме се ци (пе та и ше ста кон тро ла) на кон укљу че ња у сту ди ју (до 2008. го ди не). Утвр ђе ни су њи хов ли пид ни ста тус, хи по ли пе мич на те ра пи ја и не за ви сни прог но стич ки фак то ри за не же ље не ко ро нар не дога ђа је. Сви бо ле сни ци су на по чет ку ис тра жи ва ња оба ве ште ни о зна ча ју про ме не сти ла жи во та и ак тив ног при сту па ле че њу. Оства ре ни ефе кат про це њи ван је на осно ву европ ских пре по ру ка за се кун дар ну пре вен ци ју ко ро нар не бо ле сти. Ре зул та ти По сле тро го ди шње при ме не ме ра се кун дар не пре вен ци је уоче но је да се код особа са ДМ че шће оства ру ју циљ не вред но сти укуп ног хо ле сте ро ла (21,2% пре ма 7,6%) и HDL-холе сте ро ла (100% пре ма 87,3%; p<0,05). Код бо ле сни ка без ДМ зна чај но је би ла ве ћа за сту пљеност циљ них вред но сти LDL-хо ле сте ро ла (19% пре ма 3%; p<0,05). У по гле ду до сти за ња циљ них вред но сти три гли це ри да ни је би ло ста ти стич ки зна чај не раз ли ке из ме ђу бо ле сни ка са и без ДМ (42,4% пре ма 60,8%; p>0,05). Раз ли ке ни је би ло ни у по гле ду при ме не хи по ли пе ми ка (27,3% према 20,3%; p>0,05). Ме то да Enter Cox ре гре си о не мул ти ва ри јант не ана ли зе је као не за ви сне прогно стич ке фак то ре за не же ље не ко ро нар не до га ђа је из дво ји ла и про ме ну ни воа три гли це ри да, укуп ног и LDL хо ле сте ро ла. За кљу чак Ре зул та ти су по ка за ли ви со ку пре ва лен ци ју по ви ше них вред но сти укуп ног хо ле стеро ла, LDL-хо ле сте ро ла и три гли це ри да у обе гру пе бо ле сни ка и још не до вољ ну при ме ну ан ти липе мич них ле ко ва. Сни же ње ни воа укуп ног и по ве ћа ње HDL хо ле сте ро ла су би ли зна чај ни, док сни же ње ни воа три гли це ри да и LDL-хо ле сте ро ла код бо ле сни ка са ДМ није би ло за до во ља ва јуће. Сто га би тре ба ло по ја ча ти ме ре се кун дар не пре вен ци је ко ро нар них до га ђа ја, на ро чи то код особа обо ле лих од ДМ. Кључ не ре чи: циљ не вред но сти ли пид них па ра ме та ра; ди ја бе тес ме ли тус; ин фаркт ми о кар да; се кун дар на пре вен ци ја