Surgical revascularization on the beating heart in patients with low ejection fraction

Svetozar Putnik, Milos Velinovic, Aleksandar Mikic, Mile Vranes, Bojan Nikolic, Nevena Krstic, Miljko Ristic
2011 Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo  
1 Клиника за кардиохирургију, Клинички центар Србије, Београд, Србија; 2 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 3 Клиника за физикалну медицину, Клинички центар Србије, Београд, Србија УВОД Бо ле сни ци ста ри је жи вот не до би, бо ле сници с пра те ћим обо ље њи ма дру гих ор ган ских си сте ма и они са зна чај но оште ће ном функци јом ле ве ко мо ре све су че шће кан ди да ти за хи рур шко ле че ње од ко ро нар не бо ле сти. Због све ве ћег бро ја бо ле сни ка у те
more » ... о ле сни ка у те шком стању и по ме ра ња ста ро сне гра ни це за опе раци је на ко ро нар ним ар те ри ја ма, ја ви ла се по тре ба за раз во јем ма ње ин ва зив них хирур шких по сту па ка. То ком по след ње де це ни је два де се тог века по нов но уво ђе ње у кли нич ку прак су концеп та хи рур шке ре ва ску ла ри за ци је ми о карда на ку ца ју ћем ср цу омо гу ћи ло је хи рур шко ле че ње и нај те жих бо ле сни ка са за до во љава ју ћим ре зул та ти ма. Ди ле ма ко ја се са да по ста вља пред кар ди о хи рур ге ши ром све та је сте ко ји бо ле сни ци за и ста има ју ко ри сти од но вог при сту па у хи рур ги ји ко ро нар них ар те ри ја. За са да је дин ствен од го вор на ово пи та ње не по сто ји. Док ма ло број ни цен три у све ту опе ри шу све бо ле сни ке с ко ро нар-ним обо ље њем (не се лек тив но) без упо тре бе ван те ле сног кр во то ка (ВТК), у дру гим центри ма је кон вен ци о нал на хи рур ги ја и да ље ме то да из бо ра. ЦИЉ РАДА Циљ ра да је био да се уста но ви по сто ји ли зна чај на раз ли ка у сте пе ну ин тра о пе ра цио ног оште ће ња функ ци је ле ве ко мо ре изме ђу бо ле сни ка опе ри са них без упо тре бе ВТК и бо ле сни ка опе ри са них кон вен ци онал ном ме то дом (од ре ђе ног на осно ву нивоа би о хе миј ских и хе мо ди нам ских па раме та ра, од но сно по ка за те ља оште ће ња мио кар да), као и да ли је но ва хи рур шка тех ника боља у односу на прву ка да су у питању гу бит ак кр ви и бро ј је ди ни ца тран сфун дова не кр ви у по сто пе ра ци о ном то ку, тра ја ње ме ха нич ке вен ти ла ци је по сле опе ра ци је, дужи на бо рав ка на оде ље њу ин тен зив не не ге и укуп но тра ја ње хо спи та ли за ци је бо ле сни ка. Један од циљева је био и да се утвр ди да ли КРАТАК САДРЖАЈ Увод По се бан иза зов у ко ро нар ној хи рур ги ји јесу бо ле сни ци с ни ском ејек ци о ном фрак ци јом (ЕФ). Опе ра ци ја ко ро нар них ар те ри ја на ку ца ју ћем ср цу мо гла би би ти ме то да из бо ра у ле че њу ових бо ле сни ка. Циљ ра да Циљ ра да је био да се утвр ди пред ност хи рур шке ре ва ску ла ри за ци је ми о кар да без упо тре бе ван те ле сног кр во то ка код бо ле сни ка са ЕФ ма њом од 30% над кон вен ци о нал ном хирур шком про це ду ром. Ме то де ра да Из ме ђу ју на 2004. и мар та 2006. го ди не у Кли ни ци за кар ди о хи рур ги ју Кли нич ког цен тра Ср би је у Бе о гра ду опе ри са но је 60 бо ле сни ка са ЕФ ма њом од 30%. Бо ле сни ци су ме то дом слу чај ног из бо ра свр ста ни у две гру пе од по 30 бо ле сни ка. Ре зул та ти Бо ле сни ци пр ве гру пе у про се ку су има ли 59,2 го ди не и код њих су ура ђе не про сечно 2,30 дис тал не ана сто мо зе уз при ме ну ван те ле сног кр во то ка. Ис пи та ни ци дру ге гру пе у просе ку су би ли ста ри 59,6 го ди на, а код њих су ура ђе не про сеч но 2,03 дис тал не ана сто мо зе на куца ју ћем ср цу. У од но су на ис пи та ни ке пр ве гру пе, код бо ле сни ка код ко јих је опе ра ци ја из ве де на на ку ца ју ћем ср цу вред но сти тро по ни на I у ра ном по сто пе ра ци о ном то ку би ле су зна чај но ни же (0,71 пре ма 3,0 μ/l). Та ко ђе, зна чај но је ма ња би ла по тре ба за ино троп ном пот по ром у не по средном по сто пе ра ци о ном то ку, дат је ма њи број тран сфун до ва них је ди ни ца кр ви, а бо ра вак на одеље њу ин тен зив не не ге тра јао је кра ће, као и це ло куп но бол нич ко ле че ње. Раз ли ка у укуп ном броју ком пли ка ци ја, у уче ста ло сти атри јал не фи бри ла ци је и пре жи вља ва њу бо ле сни ка на кон опе раци је из ве де не на ку ца ју ћем ср цу и кла сич ним при сту пом ни је до сти гла ста ти стич ку зна чај ност. За кљу чак Хи рур шки за хват на ку ца ју ћем ср цу, у по ре ђе њу с кон вен ци о нал ним хи рур шким ле чењем, омо гу ћа ва сли чан број дис тал них ана сто мо за, ма њи сте пен ин тра о пе ра ци о ног оште ће ња ми о кар да, сма ње ње по тре бе за тран сфу зи ја ма, кра ћу хо спи та ли за ци ју, слич ну сто пу мор та ли тета и слич ну уче ста лост ком пли ка ци ја на кон опе ра ци је. Кључ не ре чи: ко ро нар на хи рур ги ја; ку ца ју ће ср це; ис хе миј ска ми о кар ди о па ти ја
doi:10.2298/sarh1108452p pmid:21980653 fatcat:pgagucoh3jbtfoch55frcg4k3m