Psihijat.dan./2008/40/1/75-89/ Dimitrijević A. Narcizam i tugovanje 75 Istraživački rad NARCIZAM I TUGOVANJE 1 Aleksandar Dimitrijević Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd Apstrakt: Rad je posvećen konceptualnim, razvojnim i kliničkim razgraničenjima implicitno sadržanim u psihoanalitičkim shvatanjima narcizma i tugovanja. Ova shvatanja diskutuju su u hronološkom rasponu od Frojdovih osnovnih radova na ove teme, preko Vinikotovih i Kohutovih načela, sve do savremenih

more »

... i intersubjektivnih psihoanalitičkih teorija. Razlika između narcizma i tugovanja u ovom radu prati se na tri nivoa: 1) preko distinkcije između narcizma kao stanja stopljenosti s drugim koji predstavlja samo objekt želja i tugovanja kao stanja u kojem se priznaje da je drugi izdvojeni subjekt sa sopstvenom inicijativom; posebno se ističu kliničke implikacije ove distinkcije, pre svega za transferna ispoljavanja u psihoterapijskom radu; 2) kroz razmatranje doživljaja subjektivnog vremena, gde je za osobe narcističke (ili pregenitalne, preedipalne) strukture tipično to da teško projektuju budućnost, odlažu zadovoljstvo i uviđaju razlike među generacijama, dok razvojno savršenije strukture pored kapaciteta za tugovanje pokazuju i kapacitet da vreme doživljavaju linearno, ne funkcionišu samo u "ovde i sada", mogu da se suoče sa sopstvenom prolaznošću i smrtnošću; 3) putem poređenja reakcija na fenomen mentalne boli: tugovanje je njime definisano, a narcizam predstavlja jedan od načina na koji ga ljudi izbegavaju; povećanje kapaciteta za podnošenje mentalne boli predstavlja jedan od pokazatelja razvojnog ili terapijskog napretka i stoji u osnovi kreativnih procesa. Ključne reči: narcizam, tugovanje, intersubjektivnost, subjektivno vreme, mentalna bol 1 Tekst predstavlja rezultat rada na projektu "Psihološki problemi u kontekstu društvenih promena", br. 149018 D, čiju realizaciju finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. Psihijat.dan./2008/40/1/75-89/ Dimitrijević A. Narcizam i tugovanje 76 Uvod Oba osnovna pojma iz naslova ovog rada po prvi put su izložena u dva relativno kratka Frojdova teksta, njegovim poznatim uvođenjima u psihoanalizu pojmova narcizma, odnosno tugovanja i melanholije. Mada postoji mnogo razloga da verujemo da su pisani u razmaku od samo nekoliko meseci, ovi tekstovi objavljeni su u razmaku od tri godine: prvi 1914 [1], pred sam početak Prvog svetskog rata, a drugi 1917 [2], u trenucima kada je rat harao i kada je Frojda već zahvatio i lični i antropološki pesimizam. Koliko god, međutim, ovi tekstovi bili presudno važni, jedan napisan gotovo u isto vreme i objavljen "između" njih kao da predstavlja idealan sažetak i odličnu osnovu za dalje bavljenje temom. Mislim na Frojdov neuporedivo manje poznati tekst "O prolaznosti" [3], napisan po pozivu i objavljen 1915. u velikom zborniku "Geteova zemlja", knjizi koja je trebalo da predstavlja deo proslave Geteove godišnjice i ukaže na to da je nemačka kultura suštinski vezana za njegov lik i delo, ali i da obodri naciju u ratu. Frojdov prilog ima otprilike hiljadu reči, vrlo je kratak i gotovo poetičan. Tekst govori o Frojdovoj šetnji, do koje po svemu sudeći nikada nije došlo, s mladim i već poznatim pesnikom i ćutljivom zajedničkom prijateljicom (detaljan prikaz pretpostavke o tome da se zapravo radi o Rilkeu i Lu Salome može se naći u [4]; kvalitet te argumentacije diskutovao sam u drugom radu [5] . Tokom šetnje i razgovora Frojd sučeljava mišljenja s to dvoje ljudi, jer oni pate zbog prolaznosti svega lepog u prirodi i smatraju da prolaznost obesmišljava lepotu. Frojd je drugačijeg stanovišta i izgovara mnogo puta citiranu rečenicu po kojoj su prolazne stvari vredne upravo zbog toga što su retke. Kada bi trajale dugo, kada ne bi bile prolazne, njihova bi vrednosti za nas bila manja. Frojd zaključuje esej izvođenjem zaključaka o tome kako je problem njegovih sagovornika zapravo u nemogućnosti da tuguju za onim što prolazi, kako je užitak moguć samo ukoliko je moguće podneti svest o njegovoj prolaznosti. Ovaj tekst implicitno sumira najvažnija pitanja o odnosu narcizma i tugovanja kojima se Frojd tada bavio: da li postoji više mogućih odnosa Jalibida i objekt-libida; da li se oni razlikuju po kvalitetu; da li se isključuju? Frojdovo uverenje, ma koliko se mi danas od njega udaljavali kroz sasvim drugačije konceptualizacije narcizma i tugovanja, ispravno ukazuje na to da se radi o dva fundamentalno različita fenomena. Štaviše, razlika između njih je tolika da bi se moglo reći da oni određuju različite, u velikoj meri međusobno isključive, razvojne periode, načine funkcionisanja ličnosti i psihopatološke obrasce. Da bih ilustrovao makar neke od tih razlika, prikazaću uticaj ovih fenomena na tri temeljne, gotovo egzistencijalne dileme: 1) Da li drugi ima sopstveni život? 2) Da li vreme teče? 3) Kako podneti mentalnu bol?