Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd U prvom delu ovog teksta biće prikazani dosadašnji pristupi pojmu granica ličnosti u dinamskoj psihologiji. Mada je eksplicitno bavljenje ovim fenomenom bilo prilično zapostavljeno, biće prikazane osnovne odlike tri različita pristupa: Federnovog uvođenja granica ličnosti u psihoanalizu, shvatanja teorija objektnih odnosa i shvatanja brojnih modernih teorija koji će za potrebe ovog teksta biti podvedeni pod naziv "relacionističke". U drugom

more »

... delu će biti razmotrena dosadašnja saznanja i teorijski koncepti u vezi sa nastankom granica ličnosti u prvih osam nedelja razvoja, uz upotrebu nalaze i "eksperimentalne" i "dinamske" razvojne psihologije. Posebna pažnja biće posvećena značaju koji za nastanak granica ličnosti imaju razvojno najprimitivnije reprezentacije doživljaja kože. Ključne reči: granice ličnosti Za razliku od nekih drugih pojmova podjednake važnosti, pojam granica ličnosti nema dugu istoriju u psihoanalizi, pa ni u psihologiji uopšte. Taj problem je dovoljno zapostavljen da će jedan od najeminentnijih savremenih psihoanalitičara reći da zna samo za jednu knjigu koja je posvećena toj temi (Kernberg, 1995, str. vii). Uistinu, u psihologiji se o granicama ličnosti govori samo sporadično i uglavnom implicitno, što je u velikoj protivrečnosti sa činjenicom da se psihologija bavi ogromnim brojem tema koje je moguće, gotovo bez viška značenja, prevesti na problem granica. Tako možemo da kažemo da je psihoterapija, u suštini, pomaganje nekome da bolje odredi svoje granice i da bolje sebe odredi prema njima, da se setimo da je Pijaže isticao da je za razvoj "nužno da se jasno i pre svega ostalog uspostavi granica koju dete povlači između selfa i spoljnog sveta" (citirano prema Meares & Orlay, 1988, str. 305), te da neki od osnovnih fenomena socijalne 1 Adresa autora: adimitrij@ptt.yu