Med Pregl 2011; LXIV (9-10): 477-480. Novi Sad: septembar-oktobar. Uvod Infekcija Hlamidijom trahomatis (Chlamydia trachomatis -CT) najčešća je polno prenosiva infekcija u svetu, sa skoro milion novih slučajeva godišnje. Broj inficiranih osoba vrlo je visok, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama, što pokazuje da standardni programi za suzbijanje bolesti prenosivih polnim putem nisu efikasni u borbi protiv ove bakterijske infekcije [1] . Kod žena ova bakterija najčešće izaziva

more »

... docervicitis, a kod muškaraca negonoreični uretritis, a velik problem za otkrivanje svih slučajeva obolelih predstavlja činjenica da je ova infekcija kod oko 70% inficiranih žena i kod oko 30% inficiranih muškaraca asimptomatska ili protiče s blagim, netipičnim simptomima [2]. S obzirom na činjenicu da perzistentna i nelečena infekcija CT često kao rezultat ima komplikaciju u vidu infekcije u gornjem genitalnom traktu žena i muškaraca koja može rezultirati nastankom infertiliteta ili vanmaterične trudnoće, od velikog značaja je otkrivanje svih slučajeva ovih infekcija [3] . Chlamydia trachomatis je striktno intracelularna bakterija, a primarne ciljne ćelije za ovu bakteriju jesu cilindrične epitelne ćelije. Ove ćelije se nalaze na površini konjunktiva, uretre, endocerviksa, endometrijuma i jajovoda, što objašnjava lokalizaciju oboljenja izazvanih CT [4]. Dijagnostika infekcije Hlamidijom trahomatis Dijagnostika hlamidijalnih infekcija zahteva pouzdane, osetljive i specifične laboratorijske metode, kao i pravilno uzimanje uzoraka. S obzirom na striktni intracelularni parazitizam hlamidija, od presudnog značaja za uspešnu dijagnostiku je ispravno i pažljivo uzet uzorak, koji treba da se dostavi laboratoriji pod optimalnim uslovima [5] . Za identifikaciju CT mogu se koristiti sledeći uzorci: -bris grlića materice (uzima se s mesta gde jednoslojan epitel endo cerviksa prelazi u pločasto-slojevit epitel egzocerviksa); -bris uretre; -bris rektuma; -urin; -gnojni sadržaj limfnih čvorova pri sumnji na oboljenje lymphogranuloma venereum (LGV); -amnionska tečnost; -bris konjunktive; -aspirat iz nazofarinksa; -krv za serološku dijagnostiku. Imajući u vidu osetljivost CT na uslove spoljašnje sredine, preporučuje se upotreba transportnog medijuma za brz i adekvatan transport do laboratorije [6] . Dijagnostika infekcije CT može se izvršiti: izolacijom CT u osetljivom sistemu živih ćelija, dokazivanjem CT direktno u bolesničkom materijalu i indirektnim dokazivanjem CT serološkim testovima. Kultivisanje hlamidija S obzirom na činjenicu da je Chlamydia trachomatis striktno intracelularna bakterija, kultivisanje ove bakterije izvodi se u nekom sistemu živih ćelija. U tu svrhu se koriste osetljiva laboratorijska životinja, žumančana kesa pilećeg embriona i kultura ćelija [5]. Sažetak -Genitalna infekcija Hlamidijom trahomatis najčešća je bakterijska polno prenosiva infekcija u razvijenim zemljama, posebno česta kod mlađih osoba. Komplikacije nelečene infekcije Hlamidijom trahomatis obuhvataju pelvično inflamatorno oboljenje, vanmateričnu trudnoću i infertilitet. Metode koje se koriste u dijagnostici hlamidijskih infekcija obuhvataju kultivisanje u kulturi ćelija, tehniku direktne imunofluorescencije, enzimski imunski esej, tehnike hibridizacije nukleinskih kiselina i reakciju lančanog umnožavanja nukleinskih kiselina. Tehnike umnožavanja nukleinskih kiselina koriste različite regione ribonukelinske i dezoksiribonukleinske kiseline kao ciljne molekule za umnožavanje ribonukelinske ili dezoksiribonukleinske kiseline Hlamidije trahomatis u kliničkim uzorcima. Tehnike umnožavanja nukleinskih kiselina pokazuju veću osetljivost u poređenju s drugim metodama. Iako skrining programi već postoje u nekim zemljama, kontinuiran porast incidencije hlamidijskih infekcija ukazuje na potrebu za definisanjem kako najbolje dijagnostičke metode, tako i populacije osoba kod kojih bi se skrining vršio.