UVOD U poslednje dve decenije, razvoj metoda za analizu konstrukcija u uslovima dejstva zemljotresa doživeo je naglu ekspanziju. Formiran je niz mogućnosti za rešavanje uobičajenih i kompleksnih problema, kako u svakodnevnoj inženjerskoj praksi, tako i u naučnim istraživanjima. Međutim, ekspanzijom velikog broja ovih metoda pojavio i se niz pitanja među kojima su: koju metodu, kada i za koji tip konstrukcije je treba primeniti? Na ova pitanja je delimično dat odgovor u naučnim publikacijama,

more »

... postoje još mnoga pitanja na koja treba odgovoriti putem obimnih istraživanja i komparativnih studija, kako bi se sprovela sistematizacija, definisali algoritmi i dala uputstva za izbor optimalnog tipa metode za analizu konstrukcija u uslovima dejstva zemljotresa. U EN 1998-1:2004 [23] date su samo osnovne preporuke, dok su u propisima ATC 40 [6], FEMA 440 [26], FEMA 750P [27], FEMA P-58-1 [28] i FEMA P-58-2 [29] data dosta detaljnija uputstva kako i gde primeniti koji tip metode analize konstrukcija u uslovima dejstva zemljotresa. Razvojem savremene opreme, laboratorija za testiranje elemenata, konstruktivnih celina, modela i in-situ testiranja realnih konstrukcija omogućeno je kvalitetnije sagledavanje ponašanja i povećan je nivo sigurnosti novoprojektovanih konstrukcija na dejstvo zemljotresa. S druge strane, razvoj savremenih numeričkih metoda i implementacija u softverska rešenja, uz podršku hardver-Dr Mladen Ćosić, naučni saradnik, Institut za ispitivanje materijala IMS, Beograd, Srbija,