The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the monastery of Piva

Dragan Vojvodic, Milos Zivkovic
2014 Zograf  
203 Расправа је посвећена хронологији настанка иконостаса и хороса манастира Пиве, односно атрибуцији неких икона на њима. Најпре је представљен раније необјављен Деизисни чин, део првобитне олтарске преграде пивског храма, израђен негде између 1586. и 1604. Тај Чин и нешто млађи велики крст (1606) стајали су на старом иконостасу изнад престоних икона сликара Лонгина из 1573/1534. године. Бар једна од двостраних икона с накнадно насталог хороса (1610/1611) није његова. За нов дрворезбарени
more » ... дрворезбарени иконостас из 1638/1639. српски сликар Јован насликао је престоне иконе и икону Силаска Светог Духа у вишој зони. Неки његов ученик творац је једанаест икона осталих Великих празника. Кључне речи: манастир Пива, Деизисни чин, иконостас, хорос, српска уметност XVI и XVII века, сликар Лонгин, сликар Јован The paper is devoted to the chronology of the genesis of the iconostasis and the choros of the monastery of Piva and to the attribution of some of their icons. It presents the hitherto unpublished Deesis row which formed part of the original altar screen and was painted sometime between 1586 and 1604. The Deeisis and the somewhat younger Crucifix (1606) were mounted on the old iconostasis above the despotic icons painted by Longin in 1573/1574. At least one of the two-sided icons from the subsequently made choros (1610/1611) is not his work. For the new carved wooden iconostasis (1638/1639) the Serbian painter Jovan painted the despotic icons and the icon of the Descent of the Holy Spirit in the upper tier. A disciple of his painted the other eleven icons of the Great Feasts. Као ретко које древно монашко средиште, манастир Успења Богородичиног у Пиви чува у свом сеновитом и тихом окриљу мноштво изузетно вредних икона и предмета примењених уметности. Из посвећене старинарске и научне заинтересованости за то ду-ховно и уметничко благо произашла је готово читава библиотека писаних радова различите врсте. 1 У њој, међутим, једно занимљиво дело старог иконописа из Пиве није добило ни приближно заслужено место. Неоправдано запостављено, измакавши потпуно истраживачкој пажњи, оно је остало научно необрађено. Реч је о дугом Деизисном чину који сада стоји на полеђини пивског иконостаса (сл. 2-8). Његово постојање забележено је једино у подробном али не баш прегледном инвентару покретних споменичких вредности манастира Пиве састављеном 1969. године. 2 Тамо се, под инвентарским бројем 231, помиње као Предела са старог иконостаса, уз сасвим штуре идентификационе податке. Иако дело сасвим просечног иконописца, тај Деизисни чин сам је по себи вредна уметничка старина. Осим тога, он има немали значај за разумевање историје иконостаса и иконописа у једном од најзначајнијих манастира старе Херцеговине, а одатле је од интереса и за познавање ширих токова српске уметности поствизантијског раздобља. Постоји, дакле, довољно разлога да се с тог старог Деизисног чина отре прашина ћудљивог заборава, да се он представи научној јавности и бар у основним цртама проучи. Вреди се при томе осврнути и на нека друга питања о пивском иконопису која тај епистил покреће. Пивски Деизисни чин (сл. 2) састоји се од три дрвене плоче високе око четрдесет сантиметара, чија укупна дужина готово у сантиметар одговара распону између бочних зидова главног дела олтарског простора Успенске цркве (око 535 cm). То је лако утврдити пошто плоче на којима је насликан сада почивају на полеђини иконостаса из 1638/1639. године. Стога нема нимало сумње у то да је разматрани Деизисни 1 Најпотпунију библиографију о манастиру Пиви до 1991. године доноси М. Миљић, Прилог библиографији радова о Манастиру Пива, in: Четиристо година Манастира Пива, ed. Ј. Р. Бојовић, Титоград 1991, 207-230. Сви значајни позније објављени научни радови посвећени уметничком благу Пиве цитирани су у научном апарату који прати овај чланак. 2 Ј. Р. Бојовић, Попис покретног споменичког фонда Манастира Пива из 1969. године, Историјски записи 39/4 (1986) 134 (= idem, Љетопис манастира Пива, Подгорица 1992, 329).
doi:10.2298/zog1438203v fatcat:okjjfcswpzgkzlfsmc7hx3r6t4