Слободан Вуковић УДК: 338.22(497.1) Институт друштвених наука Оригиналан научни рад Београд Примљен: 15. 12. 2011. ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ РАЗБИЈАЊА/РАСПАДА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1 У чланку је реч о економским узроцима разбијања/распада Југославије. Она након релативно успешног периода . запада у економску кризу и назадовање, чији су узроци вишеструки: истрошеност политичко-економског система, заокруживања националних (републичких) економија, западања у дужничку кризу и, као последица тога, унутрашње политичке

more »

... есугласице. Југословенски дуг од 1,4 милијарди долара (1966) нарастао је на око 20 милијарди долара (1980) да би за следећих десет година био незнатно смањан. Како је време пролазило кредити за сервисирање претходних узимани су под све неповољнијим условима. Из земље је у, периоду 1979-1981, у форми отплате дугова, одливено 10,2 милијарде, а у периоду 1981-1990. 57,3 милијарде, а од тога само су камате износиле 18,5 милијарди долара. С тим да је нето одлив капитала (1981-1990) износи 22,4 милијарде долара. Последице тога биле су да је земља, у периоду 1981-1990, изгубила 14% националног дохотка (Босна и Херцеговина 12%, Црна Гора 22%, Хрватска 18%, Словенија 12%, централна Србија 8%, Косово и Метохија 33% и Војводини 7%). То је изазвало: реалан пад стандарда, померање сиромаштва са градског на сеоско становништво и нервозу код републичких номенклатура. У следеће потезу реактивира се стара дискурс о интерној експлоатацији и прича ко кога искоришћава и о српском хегемонизму. Како је време пролазило ствари су се заоштравале. Епилог је познат -распад/разбијање државе. Кључне речи: Југославија, дужничка криза, националне економије, одлив капитала, номенклатура, републике. * * * У презентираном чланку биће речи о глобалним економским односима последњих десетак година постојања друге Југославије, затим о кључним економским односима између њених региона (република/покрајина) и основним економским кретањима у њима те, напокон, колико су та економска кретања утицала на укупна друштвена и политичка питања и обрнуто. На почетку ћемо у грубим цртама видети како су се кретали глобални економски показатељи, како у це-Социолошки преглед, vol. XLV (2011), no. 4, стр. 477-504 477 1 Рад на пројекту 179039 који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије. лој земљи, тако и по регионима, у целом послератном периоду, односно: стопе раста друштвеног производа, нацинални доходак, инвестиције, задуживање у иностранству, продуктивност рада и ефикасност основних средстава. Затим, такође је неопходно казати, о чему је на другом месту било више речи (Вуковић, 2005; Вуковић, 2006), да су разлике у економској развијености појединих региона (република) југословенске федерације последица њиховог историјског развоја и мера економске политике, прво, непосредно након уједињења, a затим и после Другог светског рата. Те разлике биле су више него очите. Како је време пролазило, и поред политичке пропаганде после Другог светског рата о братству и јединству и уједначеном развоју, ове разлике су се повећавале и све више заоштравале, односно повећавао се јаз између развијених и неразвијених, будући да је у основи настављена слична економска политика зарад брже индустријализације земље и изласка из економске заосталости. Она се у суштини састојала у форсирању прерађивачке индустрије чије су се цене слободно формирале заштићене високим царинама, концентрисане на северозападу, на рачун примарних производа (сировина, енергената и пољопривредних производа) концентрисаних на југоистоку земље, чије су цене административно контролисане. Економски односи су се, неминовно, из дана у дан све више преносили и на политичку, међунационалну и културну сцену. У ту сврху неопходно је у грубим цртама изложити најпре глобална економска кретања, с посебним нагласком на она која се тичу односа између развијених и неразвијених региона (република и покрајина), која настају након завршеног првог Петогодишњег плана, а онда и колико су она утицала на укупне политичке, па тиме и на друштвене односе у Федерацији. * * * Друштвени производ Југославије у периоду . године имао је континуиран раст, односно просечне годишње стопе раста друштвеног производа (обрачунате у ценама из 1972. године) биле су 4,5% (по становнику 3,5%). Кад се то разложи по периодима, примећујемо да су, годишње стопе раста, како је време пролазило -односно како се исцрпљивао усвојени друштвено-економски систем, смањивао трансфер вишка дохотка из пољопривреде у индустрију, стигло време за наплату промашених инвестиција, дошао рачун за узете иностране кредите, повећавала скривена незапосленост, и заокруживале се националне економије -до краје седамдесетих константно али благо падале. Највећи раст друштвеног производа Југославија је забележила у периоду 1951-1960. по годишњој стопи од 6,5% (по становнику 5,2%), што је била последица повећане тражње након исцрпљујућег рата, затим тадашњих за Југославију, од њеног постанка, највећих инвестиционих улагања, велике стране помоћи и натпросечног преливања дохотка из пољопривреде у индустрију а тиме и у акумулацију. То је за последи-Слободан Вуковић, Економски узроци разбијања/распада Југославије 478 цу имало одрицања целокупног друштва зарад економског раста и друштвеног напретка. Затим, раст друштвеног производа, у периоду 1961-1970, по годишњој стопи од 6,3% (по становнику 5,2%), док у следећем периоду 1971-1980. ова стопа износи 5,7% (по становнику 4,8%), који је претежно базиран на иностраним кредитима. Када приложене економске показатеље разложимо по републикама, стопе раста друштвеног производа у периоду 1947-1990 биле су: Босна и Херцеговина 4,3% (по становнику 2,9), Црна Гора 4,2% (по становнику 2,9), Хрватска 4,5% (по становнику 4,0), Македонија 4,8% (по становнику 3,3), Словенија 4,8% (по становнику 4,0) и Србија 4,5% (по становнику 3,4), централна Србија 4,5% (по становнику 3,6), Косово и Метохија 4,0% (по становнику 1,6) и Војводина 4,5% (по становнику 4,0). Разлике између ова два показатеља (укупне стопе раста и по становнику) последица су, пре свега, демографских кретања (наталитета, просторне покретљивости и слично). Када је реч о Србији, друштвени производ по становнику у периоду . кретао се, према презентованим подацима (што је иначе познато), испод просека за Југославију. У исто време, он се за Војводину кретао изнад нивоа југословенског просека. Описани убрзани економски раст, који је био карактеристика свих источноевропских привреда, имао је за последицу да је Југославија успела да ублажи јаз у развијености у односу на европски просек, односно национални доходак по глави становника 1973. био 57% од европског просека док је тај проценат 1938. износио 50% (Bernet, 2001: 224). Насупрот овоме, регионалне разлике у самој земљи су се, супротно европском искуству а као што ћемо касније видети, повећавале. Почетком 80-их наступа десетогодишњи сушни период -стагнација, назадовање и трошење будућности тек рођених и нерођених генерација. Прецизније речено, тада наступа појачана десетогодишња економска а тиме и друштвена криза, односно наступа време када сви економски показатељи имају негативне трендове: стопе раста друштвеног производа, инвестиције у основна средства, ефикасност основних средстава, продуктивност рада, запосленост, економска мотивација (друштвена и индивидуална), друштвени и индивидуални стандард. Истовремено уз константан раст: дуга, ануитета за отплату дугова, спољнотрговинског дебаланса, скривене запослености и бујања администрације, неравномерности у регионалном развоју, инфлације и слично. Што је све било попраћено рестриктивном увозном политиком а тиме и недостатком робе на тржишту и редовима испред продавница. У анализу набројаних параметара, њихових узрока и последица кренимо редом. Након овог периода наступа стагнација и назадовање, односно Југославија је, као и све републике и покрајине, у периоду [1981][1982][1983][1984][1985][1986][1987][1988][1989][1990]. имала негативне сто-