Најчешће искуство из праксе библиотекара је да интересовање за читање у тинејџерском узрасту опада, а да је младе посебно тешко мотивисати да читају школску лектиру предвиђену часовима матерњег језика. Ученици наводе обимност и сложеност градива, као и недовољну припремљеност и мотивисаност при савладавању појединих наставних јединица, али са друге стране сматрају да тако захтевна дела ипак треба обрађивати зато што се на тај начин развијају способности и вештине, проширују се схватања и

more »

... је личност ученика. Због тога улога библиотеке и библиотекара постаје још сложенија, они постају сарадници у настави, помажући како ученицима, тако и наставницима стварајући ново окружење за стицање знања. Простор библиотеке постаје подстицајно место које својим амбијентом и разноврсним могућностима које пружа, другачијом атмосфером за рад привлачи и постаје предност у односу на уобичајени начин рада. Циљ рада је да наведе примере добре праксе и покаже на који начин у сарадњи библиотекара и гимназијског професора поједине наставне јединице из књижевности и језика могу да се обраде на корелативан, интегративан, интерактиван и стваралачки начин. Уобичајени наставни процес подразумева строго одвојене предмете у оквиру којих се градиво проучава углавном без повезивања са другим дисциплинама. Насупрот томе, интердисциплинарни приступ, кореалација наставног градива, коришћењем интегративног метода функционално повезује знања чинећи их примењивијим у свкодневном животу. На практичним примерима показује се улога Библиотеке града Београда и библиотекара који пружа подршку целокупном васпитно-образовном процесу. У раду се наводе разлози за одабир појединих тема. Објашњава се зашто су као тема радионица изабрани књижевни правци симболизам и надреализам; језички идиоми – жаргон, дијалекат и фразеологизми, и стилскоуметнички поступак пародирања. Разматрају се различити приступи темама, њихово извођење у оквиру радионица, као и улоге професора и библиотекара у тимском раду. Сви елементи се представљају с обзиром на крајњи циљ, а то је пружање ученицима што разноврснијег и обухватнијег знања, које би им омогућило потпуније познавање теме о којој је реч, учинило им наставу књижевности занимљивијом излажењем изван оквира на које су навикли, и заинтересовало их за даље читање и истраживање. Посебна пажња посвећује се ученичким интересовањима и креативној, активној и интерактивној настави. Путем употребе информационих технологија (презентација, коришћење видео, аудио и филмских материјала), ученици се упознају са темама које или претходе обради или следе обраду одређених наставних јединица, тј. усклађене су са наставаним програмом и процесом. Поред тога што добијају шире знање, јер се знања из књижевности повезују са одговарајућим примерима из ликовне, музичке и филмске уметности, али и са широким пољем културе, значајно је ученичко учествовање и примена стечених знања на лицу места. Тако они одмах могу да испробају различите ликовне и технике писања и да створе сопствена дела (заједнички колаж, декалкоманија, аутоматски текст), као и да учествују у посебно приређеним играма (смишљање сопствених симбола, превођење текстова из књижевног језика у жаргон, ликовно представљање идиома, пародирање). Кључна реч овог приступа је повезивање – повезивање инстутуција, школе и јавне библиотеке, као и могућност повезивања унутар школе укључивањем школске библиотеке у наставу. У оквиру наставног процеса, повезују се информативни, практични и интерактивни приступ. Повезивање различитих садржаја омогућује интердисциплинарни приступ са циљем целовитијег погледа на свет и разумевања стварности и уметности.