RADOVI 58 UVOD Klinièka manifestacija povreda pleksusa brahijalisa je gubitak motornih funkcija mišiaea inervisanih povreðenim nervom (ili nervima), poremeaeaj ili gubitak senzibiliteta i pojava atrofije mišiaea i kontrakcija zglobova. Povrede mogu da nastanu kao posledica poroðajne traume ili neke druge vrste trakcione povrede. Dijagnoza se postavqa na osnovu klinièkog pregleda, neuroloških i neurofizioloških ispitivawa, kao i uz pomoae imixing (imaging) ureðaja (skener, NMR), na osnovu kojih

more »

... e donosi odluka o lokalizaciji, stepenu lezije povreðenog nerva (nerava) i potrebi za neurohirurškim zahvatom. Kod poroðajnih trauma pleksusa brahijalisa utvrðuju se nivo lezije i neurološki deficit zahvaaeenih mišiaea. Kod gorweg tipa (Erb Duchenne) postoje povreda korena nerava od C5 do C7 i motorni deficit rameno-lopatiène regije, fleksora lakta i ekstenzorne grupe mišiaea šake [1]. Kod doweg tipa (Klumpke Degerine) lezija je u predelu C8-Th1 sa motornim deficitom najviše izraženim na mišiaeima šake i prstiju [2]. U najveaeem broju sluèajeva postoji potpuna lezija sa razlièito izraženim stepenom lezije za gorwi i dowi tip. Poroðajna trauma je klinièki evidentna na roðewu, kada se, radi potvrde, sprovode i radiografska i neurofiziološka ispitivawa. Odmah se poèiwe sa intenzivnom i kontinuiranom fizikalnom terapijom. Ukoliko kod deteta tri meseca od roðewa klinièki i neurofiziološki ne postoje znaci oporavka stawa, konsultuje se neurohirurg radi eventualne hirurške intervencije. Kod bolesnika kod kojih se na klinièkim, odnosno neurofiziološkim ispi-tivawima (elektromiografski, elektroneurografski i evociranim potencijalima stimulacijom medijalnog nerva) pokažu znaci oporavka, nastavqa se sa termoterapijom, elektroterapijom i kineziterapijom, uz pozicionirawe ekstremiteta i proveru uspešnosti posle svake serije terapija [3]. Najveaei stepen oporavka je u toku prve godine, kada se pored fizikalne terapije primewuje i rehabilitacija zahvaaeenog ekstremiteta kroz igru, èime se stimulišu shema i koordinacija pokreta i spreèavaju atrofija mišiaea i kontrakcija zglobova. Kod traumatskih povreda brahijalnog pleksusa nastalih u kasnijem životnom dobu, u zavisnosti od vrste povrede, stepena i nivoa lezije, koji se procewuju klinièki, radiografski i neurofiziološki, fizikalna terapija i rehabilitacija se sprovode odmah ili posle hirurške intervencije [4]. CIQ RADA Ciq rada je bio da se proveri da li se pravovremenom i adekvatnom fizikalnom terapijom i rehabilitacijom omoguaeava u veaeoj meri povratak izgubqene funkcije paralitiènih mišiaea, što se prvenstveno odnosi na motorne funkcije oporavka snage mišiaea, spreèavawe nastanka kontrakcija i uspostavqawe koordinacije i sheme pokreta zahvaaeenog ekstremiteta. METOD RADA U periodu od 2000. do 2004. godine ispitivano je i leèeno 181 dete sa povredom pleksusa brahijalisa. KRATAK SADRŽAJ Porođajne (opstetrikalne) povrede pleksusa brahijalisa dijagnostikuju se klinički na samom rođewu i potvrđuju neurofiziološkim ispitivawem posle radiografske diferencijalne dijagnostike. Sa fizikalnom terapijom se počiwe odmah i kontinuirano se prati stawe bolesnika do uzrasta od tri meseca, kada se u konsultaciji sa neurohirurgom ili nastavqa sa fizikalnom terapijom, ili pristupa hirurškom lečewu. Kod traumatskih povreda se na osnovu kliničkog, neurološkog i neurofiziološkog nalaza radi neophodna hirurška intervencija sa preoperacionom i postoperacionom rehabilitacijom, ili samo fizijatrijsko lečewe. Pravovremena dijagnostika i terapija kod povreda brahijalnog pleksusa omogućavaju da se uz oporavak motorne funkcije paralitičnih mišića uspostavi koordinacija i spreči nastanak kontrakcija oštećenog ekstremiteta. U periodu od 2000. do 2004. godine lečen je 181 bolesnik sa porođajnom traumom brahijalnog pleksusa, od kojih je 26 bolesnika bilo sa traumatskom lezijom pleksusa brahijalisa. Fizikalno lečewe je podrazumevalo kombinovanu termoterapiju, elektroterapiju i kineziterapiju, uz pozicionirawe ekstremiteta. Posle svake završene serije terapija klinički i neurofiziološki je ispitan stepen oporavka, a zatim je konzilijum lekara određivao način daqeg lečewa. Funkcionalni i motorni oporavak je bio najboqi ukoliko se sa lečewem počiwalo odmah. Pristup lečewu je bio individualan i zavisio je od nivoa i stepena lezije. Na taj način je postignut najboqi mogući motorni i funkcionalni oporavak povređenog ekstremiteta uz radnu terapiju i profesionalnu orijentaciju tih bolesnika. Kquène reèi: povreda pleksusa brahijalisa, neurofiziološka dijagnostika, fizikalna terapija, rehabilitacija.