Andric's philosophy of life

Dusan Pajin
2019 Theoria Beograd  
apstrakt: Moglo bi se reći da je Andrićeva knjiga Znakovi pored puta (prvi put objavljena 1976., tj. posle njegove smrti) na sažet, aforističan način izlaže njegovu filozofiju života, a pisana je u duhu sažetih zapažanja o čoveku i životu, donekle sličnim mudrostima Marka Aurelija (Aurelije, 1961). Ali, njegova filozofija života se ne nalazi samo u Znakovima (pisanim u prvom licu), nego u mnogim njegovim delima, posredno ili neposredno izražena kroz različite likove, njihove životne situacije,
more » ... životne situacije, ili zaplete u koje zapadaju, kao i kroz stavove tih likova, prema životu i okruženju. ključne reči: filozofija života, intuicija, smisao umetnosti, mostovi Najpre je Andrić svoju filozofiju života uobličavao u delu Ex Ponto (objavljeno u Zagrebu 1918. i Beogradu 1920, u kome je izrazio svoja iskustva i razmišljanja tokom vremena provedenog u zatvoru, tokom I. sv. rata. Naime, sredinom jula 1914. austrijska policija ga hapsi u Splitu i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. g., a potom biva konfiniran (u kućnom zatvoru), u Ovčarevu i Zenici, gde ostaje sve do leta 1917. godine. Andrić je ovoj lirsko-meditativnoj prozi dao naslov koji ga na neki način povezuje sa zapisima Epistolae ex Ponto (Pisma sa Crnog mora) rimskog pesnika Ovidija (živeo od 43. g. st. -17 g. n. ere), koji su nastali u poslednjem periodu Ovidijevog života (8-17. g.), kad je on živeo u progonstvu, na obali Crnog mora. Andrić u svom Ex Pontu izlaže svoja iskustva i misli iz perioda tamnovanja, ali im daje jedan univerzalni smisao svojevrsne filozofije života, jer ih izražava kao univerzalno iskustvo, u kome čitalac može da prepozna prošle, sadašnje i buduće nevoljnike, jer "bol jedini podiže čovjeka do široke, neizmjerne ljubavi prema ljudima", do razumevanja drugih i poistovećenja sa svima koji pate, koji su patili, ili će patiti, u nameri da im pomogne. U epilogu Eks Ponta lirski subjekt vodi dijalog sa Gospodom, kome kaže -Vidio sam da je ovaj život stvar mučna koja se sastoji u nepravilnoj izmjeni grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku. THEORIA 4 (2019) : 62 : str. 163-175 https://doi.org/10.2298/THEO1904163P Originalni naučni rad Original Scientific Paper 164 Filozofija života Ive Andrića Hoćeš da usneš, sine moj? Ne, oče, idem da ž i v i m. Filozofija života Ako se zadržimo na filozofiji 20. veka, onda bismo mogli reći da je Andrićeva filozofija u nekim aspektima bliska filozofiji života koju su u 20. veku razvijali pojedini mislioci -nekad upravo pod tim imenom (nemački: Lebens philosophie), koje je uveo Vilhelm Diltaj (Dilthey, 1833(Dilthey, -1911. Drugu analogiju možemo naći između Andrićeve filozofije života i Sartrovog egzistencijalizma, ne samo po tome što je i Sartr (1905-80) svoju filozofiju većim delom izražavao u literarnoj formi, nego i u samom shvatanju egzistencije, odnosno života (više o Sartru -Pajin, 2013., str. 197-241). Treću vrstu analogija i sličnosti između Andrićevih uvida možemo naći u idejama filozofije života koju je razvijao Abraham Maslov (1908-70), u vezi sa onim što on naziva vrhunskim iskustvima (o Maslovu detaljnije -Pajin, 2013, str. 361-91). U širem smislu, filozofija života (kao životna mudrost) ima dugu tradiciju, od antike (Grčke, Indije, Kine), nekad se odnosi na filozofiju uopšte, a nekad na one tipove filozofije koje su posvećene traganju za osnovnim odgovorima na pitanja smisla, vrednosti i etike ljudskog života. Nekad su to kombinacije filozofije u širem smislu i egzistencijalnih pitanja, a nekad iskazi u duhu maksima, ili načela vezanih za svakodnevne situacije, kakve nalazimo kod stoika ili taoista. U periodu prosvetiteljstva filozofija života je bila izražena u obliku maksima tzv. moralista (Montenj, La Rošfuko, La Brijer). 1) Filozofija života u užem smislu, javlja se u 20. v. kao oznaka za orijentaciju koja uzima u obzir život kao celovitu manifestaciju, pa uključuje kako biološku komponentu života ljudi, tako i istorijsko-društvenu i filozofsku, a naglašava posebnost duhovnih (ili humanističkih) nauka u odnosu na prirodne nauke. U nemačkoj tradiciji začetnik je bio Vilhelm Diltaj, koji naglašava da osnovu ljudskog postojanja i istorije sačinjava život i njegova temporalnost, život koji se uobličuje u duhovnim sklopovima određenog vremena, pa koristi sintagmu "filozofija života". 2) U Francuskoj, predstavnik filozofije života je bio Anri Bergson (Bergson, 1859(Bergson, -1941, koji, polazeći od »neposrednih podataka svesti« kao jedinog ishodišta istinske filozofske misli, dolazi do životnog elana (elan vital) kao sveobuhvatnog kosmičkog i ontološkog načela. Bergson razvija ontologiju, u kojoj je osnovna kategorija trajanje. Trajanje spaja prošlo i sadašnje u celinu, u kojoj postoji prožimanje i smenjivanje. Trajanje je neprekidno menjanje, kako u ravni bića, tako i u ravni psihe. Stoga je trajanje je ujedno i neprekidno stvaranje novog. Prava je realnost neprekidni tok, apsolutna energija, stalna aktivnost, postajanje, stvaralačka evolucija ili život, u kome razvoj teče od prvobitnog životnog impulsa (elan vital) do viših duhovnih procesa.
doi:10.2298/theo1904163p fatcat:c2njnqfqezeuxfgqgrk3kmtyhi