5 О проблему родно-полне рвноправности. Истичу се три аспекта истраживања: системскијезичко (творбена анализа), социолингвистички (проблем феминизације на друштвеном плану, језичка дискриминација), нормативно-кодификацијски. У центар пажње стављен је системскојезички аспект: проблеми повезани са афиксалним и аналитичким начином језичке номинације. Апострофира се потреба разграничења nomina personalia од тзв. "статусних" назива (титула, звања, професија, занимања и сл.). Нпр. реч лекар поседује

more »

... бележје персоналност, а неутрална је с обзиром на пол, тј. изведеницу карактерише општи род. Nomina feminativa садржи обележје пол које је на језичком плану изражено формантом -ка. Обележје маскулативност нема свој формални израз, па се језичка структура представља као лекар-+Ø, тј. изведеница садржи нулти суфикс. 6 Творба речи 219-303. Исп. и каснија издања (са коригованим насловима) 7 Творба речи 285-389. 8 На материјалу локалног говора анализирају се, поред осталог, изведени називи за овце, краве и козе типа Белица, рогуша, Шарица и сл. 9 Поред осталог и о дериватима са основом од глагола бастати. 10 У раду се расправља о двема скупинама девербалних придева на -ћи: у првој скупини пред суфиксалним -ћӣ су форманти -е-и -у-, а у другој је тамо формант -а-. 11 О полисемији префикса од-из перспективе когнитивне граматике. 12 Литографисана предавања о сложеницама и изведеницама. 13 Мање о творбеном, више о лексичком значењу ове лексеме.