ORIGINALAN RAD UTICAJ KONSTELATIVNIH FAKTORA PORODILJE NA POJAVU I KARAKTERISTIKE POSTPARTALNE DEPRESIJE

Maja Damnjanović, Miodrag Stanković
unpublished
Postpartalna depresija predstavlja značajan javnozdravstveni problem, a učestalost javljanja iznosi 10-15% žena koje su rodile. Još uvek ne postoje ujednačeni stavovi u pogledu definicije i klasifikacije ovog poremećaja kao zasebnog entiteta. Cil ovog rada bio je da se ispita uticaj konstelativnih faktora porodilje na pojavu postpartalne depresije i određivanje povezanosti pojedinih faktora sa težinom depresije izračunate Edinburškom skalom postnatalne depresivnosti (EPDS). Istraživanje
more » ... straživanje predstavlja prospektivnu studiju koja je obuhvatila 46 ispitanica iz Niša i okoline, koje su se porodile u Ginekološko akušerskoj klinici Kliničkog centra u Nišu. Studija je sprovedena u periodu jun 2006-jun 2007. godine. Rezultati ukazuju da konstelativni faktori porodilje nemaju uticaja na pojavu i karakteristike postpartalne depresije. Acta Medica Medianae 2007;46(4):44-47. Ključne reči: postpartalna depresija, konstelativni faktori, karakteristike porodilje Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatriju razvojnog doba Kliničkog centra u Nišu Kontakt: Maja Damnjanović Uvod Prema definiciji četvrte revizije Dijagno-stičkog i statističkog priručnika mentalnih pore-mećaja (DSM-IV), postpartalna depresija obu-hvata svaki nepsihotični depresivni poremećaj to-kom prve 4 nedelje postpartuma, a prema istra-živačkim kriterijumima tokom prvih godinu dana nakon porođaja, a može imati početak i tokom trudnoće. Postojanje antepartalne depresivnosti ima veliki prognostički značaj za pojavu postpar-talne depresije (1). Bez obzira na veći publicitet koji joj se u posledenje vreme pridaje postpartalna depresija je još uvek poremećaj koji se često ne priznaje i ne dobija dovoljno pažnje u savremenoj medi-cinskoj literaturi i kliničkoj praksi (2). Brojna istrživanja ukazuju na učestalost i ozbiljnost ovog poremećaja, koji predstavlja faktor rizika i za majku i za dete, pogotovu u smislu povećanja morbiditeta i mortaliteta odojčadi i koji zahteva medicinsku intervenciju (3). Procenjuje se da na svakih 1000 porođaja, 100-150 majki (10-15%) razvije simptome depresije (4). U proseku, manje od 25% depresivnih majki u postpartalnom pe-riodu zatraži profesionalnu pomoć, što je donekle uslovljeno i kulturološkim razlikama žena u raz-ličitim sredinama (5). Rana identifikacija postpartalne depresije može biti prvi korak u prevenciji porodičnog mor-biditeta i mortaliteta. Kao efikasan i osetljiv skri-ning instrument za identifikaciju postpartalne de-presije pokazala se Edinburška skala postnatalne depresivnosti (EPDS) (6). Treba znati da je EPDS pomoćni dijagnostički instrument, koji pomaže, a ne zamenjuje kliničku opservaciju koja je neop-hodna za postavljanje dijagnoze postpartalne depresije. Cilj rada Ispitivanje uticaja konstelativnih faktora po-rodilje na pojavu postpartalne depresije i odre-đivanje povezanosti pojedinih faktora sa težinom depresije izračunate Edinburškom skalom post-natalne depresivnosti. Materijal i metode Istraživanje predstavlja prospektivnu stu-diju koja je obuhvatila 63 ispitanice iz Niša i oko-line, koje su se porodile u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra u Nišu. Studija je sprove-dena u periodu jun 2006-jun 2007. godine. Sve ispitanice su anamnestički obrađene prema pro-tokolu ispitivanja kako bi se odredili konstelativni faktori majke. Prisustvo postpartalne depresije i određivanje njene težine vršeno je pomoću Edin-burške skale postnatalne depresivnosti u Klinici za zaštitu mentalng zdravlja i neuropsihijatriju
fatcat:6nvj2jpfvfaandeux32qzc2wbi