REZIME: Stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku 1 (u daljem tekstu: ZKP i Zakonik) mera zabrane napuštanja stana i mesta boravišta, koja je egzistirala u prethodnom Zakoniku, razdvojena je na dve posebne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zabrana napuštanja stana, uslovi za njeno određivanje i odlučivanje o meri predviđeni su članovima 208-209 ZKP-a. Krivičnim zakonikom 2 , u čl. 63, st. 1, određeno je da se vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana uračunava u

more »

... zrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu. Zabrana napuštanja stana se smatra lišenjem slobode, što praktično znači, da u slučaju donošenja presude kojom se okrivljeni prema kome je bila određena mera, oslobađa optužbe ili se optužba u odnosu na njega odbija, kao i u slučaju odustanka javnog tužioca od daljeg progona, okrivljeni može podneti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Pored činjenice da se radi o daleko humanijem vidu lišenja slobode u odnosu na pritvor, izuzetnu korist od primene ove mere ima i sama država, i to, pre svega, zbog direktnog smanjivanja smeštajnih kapaciteta u penalnim ustanovama, odnosno u pritvorskim jedinicama u sastavu tih ustanova. Iako, kućni pritvor sam po sebi deluje konfornije u odnosu na sam boravak u pritvorskoj jedinici, on je veoma restriktivna mera koja ograničava okrivljenog u mnogo čemu, pa mu se tako zabranjuje korišćenje mobilnog telefona, računara, zatim poseta od strane prijatelja i drugih lica kao i rodbine. Sam ambijent je mnogo prihvatljiviji kada je reč o samoj psihi pojedinca. Sprovođenje mere kontroliše Poverenička služba putem Poverenika za izvršenje alternativnih sankcija. Ovaj organ je zadužen za kontrolu sprovođenja mere i u stalnom je kontaktu sa licem u odnosu na koga se sprovodi mera. O svakom kršenju mere izveštava se postupajući sudija,