ORIGINALAN NAU^NI RAD M i r o s l a v N . J o v a n o v i } 1918 PREPREKA NA PUTU KÂ LANSTVU U EVROPSKOJ UNIJI SA@ETAK: Evropska unija (EU) i mogu}e pristupawe Srbije ovoj me|udr'avnoj instituciji u relativno daqoj budu}nosti povezano je u javnosti Srbije s brojnim o~ekivawima, nedoumicama, nerazumevawem, strahom, rado{}u i povremenim manipulacijama. Tema je va'na, {iroka i slo'ena, pa postoji potreba za osnovnim i razumqivim obja{wewima. Dok je u Srbiji ova tema me|u prvima po va'nosti i skoro

more »

... na vrhu svih dr'avnih rasprava, unutar EU i u wenim zemqama ~lanicama ova tema ne izaziva gotovo nikavu pa'wu ili prioritet. Jednostavno, EU je zauzeta mnogo bitnijim sopstvenim problemima kao {to su budu}e ustavno ustrojstvo EU, bezbednost, energija, globalizacija, nezaposlenost, imigracija, demografski problem (starewe stanovni{tva), monetarna unija, o~uvawe jedinstvenog tr-i{ta i jo{ uvek nezavr{eno prilago|avawe na isto~no pro{irewe EU. Ova kratka akademska rasprava o pogodnostima i problemima koji su povezani s mogu}im pristupawem na{e otaxbine EU osvr}e se na slede}e teme: na po~etku se govori o osnovnim geopoliti~kim pojmovima, zatim sledi rasprava o uslovima za pristupawe EU, zakonodavstvu, pregovorima, funkcionisawu EU i wenom buxetu. Nastavqa se razmatrawem efekata integracije, interesom EU za Srbijom u svom ~lanstvu i interesom Srbije za ulazak u EU. Za-kqu~ku prethodi vi|ewe budu}nosti EU. KQU^NE RE^I: Evropska unija, pro{irewe, privla~nost, budu}nost EU GEOPOLITIKA Geopolitika je nauka ~ija je osnovna tema prou~avawe pitawa kako geografski polo'aj dr'ave u prostoru odre|uje i uti~e na politi~ke do-ga|aje u datoj zemqi. Geopolitika ima tri osnovna zakona: Dr'ave donose odluke prvenstveno u sopstvenom nacionalnom interesu. -Politi~ki doga|aji su s prolaznim dejstvom. Ovo dejstvo mo'e ponekad relativno "lako" i brzo da se promeni. 1 -Dugoro~na prijateqstva, trajni savezi, dugotrajno (bratsko?) razumevawe i ve~ita zahvalnost me|u dr'avama i u me|unarodnim odnosima ne postoje. Nikada i nisu postojali u dugom roku. Postoji i traje jedino politika nacionalnih interesa. Ali i navedeni interesi mogu lako da se promene u skladu sa situacijom datog trenutka. U ovom smislu Vlada na{e zemqe treba da objasni razumqivo, podrobno i strpqivo narodu {ta zna~i ~lanstvo u EU. [ta i kada ono donosi zemqi i wenim 'iteqima, a istovremeno i koliko ono staje u novcu, naporima i vremenu. Svaka politi~ka odluka mora prvenstveno da vodi brigu o dobrobiti sopstvene dr'ave i naroda. Dobrobit ostalih dr'ava igra naravno ulogu, ali sopstvena dolazi uvek na prvo mesto. To svaka dr'ava u EU, a pogotovo ako je ona velika, jasno pokazuje i nesumwivo sprovodi. "Dr'ati se nacionalnog samointeresa nije zlo~in". 2 Dobiti i cena koja treba da se plati za ve}inu stavki povezanih s pristupawem EU mogu se proceniti u vremenu i novcu. To se mora predo~iti narodu na razumqiv na~in. Recimo: koliko koja stavka staje prera~unata u mese~ni penzijski fond, ili koliko je to kilometara autoputa ili kilometara nasipa za odbranu od poplave... Mora se uvek imati na umu da se sve u 'ivotu i stvarnosti ne mo'e i ne treba meriti kroz prizmu novca i tr'i{ta. Pogotovo ne ~lanstvo dr'ave u EU. Postoje mnoge druge velike dobiti, koristi, prava i obaveze koje ne prolaze kroz nov~ane tokove. Ali finansijski momenat je bitan i mora se na}i "na stolu". Pitajte o ovome recimo dr'avnike Britanije, skandinavskih dr'ava, Poqske ili Nema~ke i drugih dr'ava-~lanica EU. Pa kada se sve ovo jasno objasni, neka na{ narod odlu~i o ovako bitnom pitawu po dr'avu. USLOVI ZA PRISTUPAWE EU Postoji nekoliko zvani~nih i pravno obavezuju}ih uslova za pristupawe zemqe EU. Wih je definisala EU na samitu u Kopenhagenu 1993: -Zemqa treba da je evropska. -Treba da je demokratska s vladavinom prava ({to ukqu~uje za{titu mawina i dobre susedske odnose s drugim dr'avama). -Treba da ima tr'i{nu privredu koja funkcioni{e i koja mo'e da izdr'i o{tra pravila EU u pogledu konkurencije na tr'i{tu. -Zemqa mora da prihvati i sprovede "acquis communautaire". 12 1 Ovde se misli na dru{tveno-politi~ko ure|ewe dr'ave i ponekad na dr'avne granice. Setimo se relativno brze promene sistema u zemqama isto~nog bloka po~etkom 1990-ih godina. Sli~an je i primer procvata kvinslin{kih re'ima za vreme Drugog svetskog rata.