Punomoćnik u parnici i smrt stranke

Živojin Gajić
2003 Glasnik Advokatske komore Vojvodine  
Punomocnik stranke advokat sa bogatim životnim iskustvom i sa preko četiri decenije u advokaturi, uvaženi pravnik napisao je u žalbi: "Jedna nepravna recenica koja je u odredenom momentu ušla u sudsku praksu jednog užeg područja koja glasi: Mrtav čovek ne može voditi parnicu, nanela je sudskoj praksi tog područja velike štete. Kažemo laička recenica jer se ona ne može uklopiti ni u kakav procesni sistem. Pre svega, uopšte nije tacno da covek koji nije živ ne može biti subjekt postupka. I uopšte
more » ... postupka. I uopšte nije tacno da u slučaju ako je punomoc izdata za života ona prestaje smrcu davaoca punomoci bez obzira na to da li je postupak za cije vodenje je izdata ili ne, dovrsen." U istoj žalbi se kaže i da: "Preuzimanje pamice pa ni vanpamicnog postupka nije obavezno za naslednika. I kada naslednici to ne preuzmu postupak se mora ako nema punomocnika advokata prekinuti a ako ga ima mora se nastaviti jer nema propisa koji bi za smrt stranke vezivao odbacivanje tužbe." Nažalost, ovakvo mišljenje nije usamljeno i u sudskoj praksi česte su presude donete po tužbi umrlog ili protiv umrlog lica, sto se odrazava i u vanpamičnom postupku. Čak je i Vrhovni sud Srbije u odredenim odlukama na neki način dao za pravo ovakvom stanovištu, što predstavlja velik intelektualni izazov za iznoše'nje sopstvenog mišljenja. Gradansko pravo i Gradansko procesno pravo imaju ista ishodista u odredenom drustvenom odnosu i jedno bez drugoga ne mogu se zamisliti. lako u pravnom životu sudski proces ima veoma značajno mesto, proce sno pravo nema nikakvu samostalnu važnost. Ono samo služi zaštiti materijalnog prava iz koga se i razvilo, predstavlja samo njegov akcesorijum.
doi:10.5937/gakv0304146g fatcat:qnwos3zsunfx5pldwq57l6g544