Оригиналан научни рад UDC 711: 656 (497.11) МИРЧЕТА ВЕМИЋ * ОЦЕНА ИЗГРАЂЕНОСТИ САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ ДУНАВСКО-МОРАВСКОГ КОРИДОРА Садржај: Саобраћај има иницијални утицај, на развој Дунавско-моравског коридора као својеврсног природног, географски детерминисаног и стохастичко-функционалног територијалног система. Саобраћајна мрежа путева, пруга и пловних путева дуж овог коридора налази се у самом средишту Свеевропског транспортног коридора 10 и представља његову наjдинамичнију, најпрометнију и

more »

... ерећенију деоницу. Утицај, односно стваралачка снага саобраћаја, увелико зависи од степена изграђености, модернизације и одржавања саме мреже. У раду су дате оцене изграђености саобраћајне мреже Дунавско-моравског коридора. Кључне речи: саобраћајна мрежа, Коридор 10, Србија, југоисточна Европа. Abstract: Traffic has the primary influence on the development of the Danube-Morava Corridor as a specific natural, geographically determined and stochastic-functional territorial system. The traffic network of roads, railway lines and waterways along this corridor is at the very core of the Trans-European Transport Corridor 10, representing its most dynamic, most congested and highest-traffic section. The influence, namely the creative power of traffic, largely depends on the degree of development, modernization and maintenance of the network. This work presents the assessment of the development of the Danube-Morava Corridor traffic network. Изграђеност саобраћајних мрежа Дунавско-моравског коридора може се оценити на основу различитих квалитативних и квантитативних показатеља из анализа појединих саобраћајних мрежа, полазећи од података званичне државне статистике, која је за неке елементе прикупила податке до нивоа општина. Оцена изграђености мреже путева Мрежа путева Дунавско-моравског коридора се састоји од 7 деоница са београдским чвориштем, које представљају главне осовине развоја овог територијалног система. Највећим делом ова мржа се поклапа са главном трасом и два огранка Свеевропског транспортног коридора 10. и то су најфреквентније, најдинамичније и највише оптерећене деонице, за које су везани: једна деоница Коридора 7 и једна унутрашња попречна деоница. Капацитет, брзина, ефикасност, сигурност и многе друге особине функционисања ове мреже, иако у средишту и на главном саобраћајном правцу у овом делу Европе, нису на европском техничкотехнолошком нивоу. Међутим, са становишта балканских прилика стање је нешто боље него у неким суседним земљама. Зато је њено скорије побољшање и модернизација пратећом сигнално-сигурносном опремом, навигационим уређајима и сл. од највећег приоритета за привредни развој Србије и њене интеграције (са окружењем) у југоисточну Европу. У том погледу, одређени радови су у току. Главне осе путева, према подацима преузетим из Саобраћајне карте СРЈ 1:500.000 (1997), износе 1.221 км и то: Горњодунавска осовина (198 км), Савска осовина (113 км), Београдско чвориште (узето као чворна тачка), Великоморавска осовина (170 км), Јужноморавска осовина (216 км), заједно (386 км) и Нишавска осовина (100 км), које припадају Коридору 10, затим Доњодунавска осовина (187 км) која припада Коридору 7, и унутрашња попречна Западноморавска осовина (237 км). То су углавном аутопутеви (283 км), полуаутопутеви (198 км) и путеви са савременим коловозом (740 км). Из наведених података се види да је на главним осама изграђено веома мало аутопутева, нешто више од једне четвртине. Та чињеница довољно говори о неопходности доградње, изградње и модернизације аутопутева истих стандарда дуж сваке осе. На тај начин исправљањем траса постојећих путева смањила би се укупна назначена километража. Хоризонтално изравнање траса би скратило укупна растојања путне мреже и повећало максималну брзину кретања возила. Промена категоризације путева у аутопутеве дуплирао би се или мултипликовао број аутотрака, што би повећало капацитет, просечну брзину и побољшало структуру саобраћаја на њима. Из наведеног се види директна узрочност изградње модерних путева у функцији повећања развојне снаге саобраћаја. Коловоз са пратећим елементима главних путева Дунавско-моравског коридора средњег је квалитета, али са лошим деоницама као што су пут Београд-Нови Сад, а поготово Ниш-Димитровград и Печењевци-Прешево, на којима не постоји ни задовољавајућа сигнализација нити ниво осветљења. У добром стању је коловоз пута Ниш-Печењевци и Нови Сад-Хоргош. Дуж главних путева постоји већи броја зона паркирања, али неравномерно распоређених, и то: северно од Београда 1-10 зона паркирања, а јужно 10-20 зона. Слично стање путева је и у другим земљама проласка Коридора 10, с тим што је од севера према југу и југоистоку квалитет коловоза све лошији, као и путева дуж Доњодунавске и Западноморавске осовине. Озбиљан недостатак главне путне мреже Дунавско-моравског коридора су веома ретке сервисне станице. Оне су углавном у околини већих градова: Београда, Новог Сада и Ниша, док су дуж путева на растојањима већим од 30 км. Исто тако не постоје пратеће телефонске линије, интернет и е-mail постаје, док их у Мађарској, Хрватској и Словенији на појединим деоницама има. Телефонска мрежа спада у виши 65