Спознај сама себе!) Натлис на Аполонову храму у Делфима "Човјек je оно што није и није оно што je!" J. P. Sartre 1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ У овој нашој "несавладнвој" економској, политичкој, инфлацијској и другим кризама и кризицама, ријеч морал тако често изговарамо и тој ријечи придајемо ломало и чаробно значење. Но рнјеч морал je1 латинског поријекла (лат. moralis: ћудоредан, моралан) и значи сустав неписаних друштвених норми што одређују начин понашања у одређеној друштвеној скупини, заједници, a

more »

... аснивају се на обичајима и на опћенито усвојеним мјерилима вреднованьа поступка са стајалишта начела "добра" и "зла". Још да укратко наведемо да je морал повијесно одређен, обликује ce y непосредној вези с увјетима живота заједнице, културном традицијом и религиозним предоцбама. Зато у нашој животној збшъи, у којој смо се већ "помирили" ман>е-више с тешко исхођеним признањем да живимо у свим могућим и немогућим "кризама" (политичкој, економској, националној, здравственој, одгојној итд.), дошло je вријемеда се мирно, без повишених емоција, потреса, 1 О појму "морал" вили детал>није у: Др И. Ромштајн, О неким моралним понашан>има возача и пјешака у цестовном промету, А нали Правног факултета у Београду, бр. 6/83, стр. 1076. и д. 3 новинарске пјене, без медијских ратова, без драматнзнрања, али и без етикетирања, суочимо и с тврдњама: како je југословенско друштво захватила "генерална морална криза", од Триглава до Ђевђелије (и обратно, како се кому свиђа). Сигурно je само једно: готово да нема човјека који би био у нас задовољан моралом у нашем друштву, а то незадовољство појачавају бројне афере економског и политичког характера, које показују "развијени и уходани" ступањ крај ње дрскости, себичности и похлепе не само"обичних" ситних л>уди, него и бројних политичких и привредних функционера широм СФРЈ. Баук неморала заиста кружи нашим друштвом, а друштво je тако немоћно да му се одупре. Морат ћемо организирати "посебне" митинге и у борби са неморалом у нас. Додуше ми још увијек усред дана не тражимо с лампом човјека, али се тај повијесни и квалитативни помаквјеројатније још недогађа, јер немамо "правог" Диогена (нити у организацијама п институцијама СКЈ, Син диката, ООУР-нма, школама, факултетнма, па чак нити у тужилаштвима, ЈНА итд.). Мишљења смо да није проблем само у томе што нам je морал јако "низак", него баш у томе, што у свакодневној животној збиљи тај наш "сушнчави" морал пада све ниже и на свнм нивоима нашег "напредног друштва". Данае готово сваки час одзвањају ријечи као што су: "криза", "криза права", "немоћ права", "колапс права", "националне кризе" итд. Чини ми се да овај израз и ова дијагноза долази из јавног живота из развиканих мае медија итд. Изворно појам кризе долази из медицинске терминологије, гдје он означава одлучну фазу у процесу неке болести у којој се одлучује о животу или смрти.2 Но при томе морамо имати на уму да нису све структуралне промјене нашег друштвеног, политичког, економског, па и правног система истовремено и кризе. Но с правом се питамо: како се могло десити да и поред ових наших безбројних стручњака и у економији и у политици и у праву, данас, умјесто да нмамо удружени рад, у нас "цвате" "раздруженн рад", нмамо "раздружену" економнју, раздружену политику, раздружено братство и јединство итд. Умјесто функционал не правне надградње ми имамо данас расцвјеталу правну разградњу, па и етичку (моралну) разградњу итд. Враћајући се моралним проблемима, морамо констатирати да се морално дјеловање "карактеризира" својеврсним унутрашњнм ставом у којему, уз извјестан избор вриједносно одређених поступака, дјелују и емотивни, вољни чиниоци, те одгојне засаде. За разлику од прявних санкција, моралне санкције карактеризира првенствено облик унутрашнье приенле, која се најчешће очнтује у тзв. психолошком "притиску" што га јавно мњење врши над појединцем, односно тзв. грижње савјести (наравно ако je човјек случајно има, јер грижньа савјести,