Сажетак: Чланство Републике Србије у Европској унији је стратешки циљ и спољнополитички приоритет свих влада Републике Србије од 2000. године до данас. Тежња ка остваривању постављеног циља потпомогнута је и вољом грађана који су од самог почетка процеса, надпловичном већином, подржавали придруживање Србије европској породици народа. Међутим, држава Србија никада није подстицала широку дебату о предностима и потенцијалним недостацима чланства Србије у Европској унији. Оно је утемељено као

more »

... но, а сваки покушај провере односа трошкова и користи (цост/бенефит) чланства проглашаван је покушајем враћања Србије у деведесете, хаос и безнађе. Политика "безалтерантивности" европског пута пропраћена је и недостатком стручних анализа о ваљаности алтернатива Европској унији. У наведеним чињеницама проналазимо научну, али и друштвену оправданост предузимању истраживања о, пре свега, постојању алтернатива "Европи", а затим и њиховој остваривости. Аутори у овом раду приказују резултате економске анализе стратешког окретања Србије ка два, међусобно неискључујућа смера спољних економских односа: а) појачана економска сарадња и подстицање страних директних инвестиција из држава BRICS-а; б) приступање Србије Европском економском простору (Еуропеан Ецономиц Ареа). Настојаће да у раду одговоре на два средишна питања: да ли је окретање државама BRICS-а (Бразил, Руссиа, Индиа, Цхина, Соутх Африца) ваљана алтернатива европском путу Србије? Друго, да ли би припадност Србије Европском економском простору омогућила економске користи налик оним у политичко-економском чланству у Европској унији? Непознавање BRICS-а и потреба објашњења природе ове мултилатералне платформе за дијалог и сарадњу, намеће понуду одговора на корективна питања шта, заправо BRICS јесте и које су области сарадње држава учесница. Генеза и садашње стање Европског економског простора биће такође објашњени у служби бољег разумевања позиције Србије према овом институционалном аранжману европских држава. Основни циљ рада је аналитичка провера економске (не)оправданости одустајања Србије од европског пута, уз нарочит осврт на постојећи ниво економских активности земаља BRICS-а на српском тржишту и Србије на тржишту Европског економског простора.