Evropska bankarska unija kao deo postkriznog sistema upravljanja ekonomskom i monetarnom unijom

Dragana Dabić, Branimir Gajić
2020 Evropsko zakonodavstvo  
Apstrakt: U radu se ispituje pretpostavka da projekat izgradnje Evropske bankarske unije predstavlja najznačajniji transfer ekonomskih nadležnosti na Evropsku uniju još od odluke o centralizaciji monetarne politike. Cilj rada je dvojak. Prvi cilj je predstaviti arhitekturu Bankarske unije, uglavnom na osnovu izvora evropskog prava. Drugi cilj se ogleda u razmatranju širih implikacija integrisanog finansijskog okvira, u prvom redu očekivanja u pogledu dalje centralizacije nadležnosti na nivou
more » ... je. Do sada su postavljena prva dva stuba konstrukcije Bankarske unije -Jedinstveni mehanizam nadzora i Jedinstveni mehanizam sanacije banaka. Za Bankarsku uniju, kakva je na delu, ne može se reći da je ostvarila ciljeve zacrtane od strane evropskih državnika i zvaničnika Unije, jer je još uvek nepotpuna. Kako bi bila dovršena potrebno je postaviti i njen treći stub -Evropski (naddržavni) mehanizam osiguranja depozita. Zaključuje se da će u budućnosti ovaj projekat biti poprište daljih institucionalnih reformi u smeru ka "pravoj" Ekonomskoj i monetarnoj uniji. Način na koji će definitivno biti uobličen sistem upravljanja u zoni evra, kako odnosi između centralnog nivoa i država članica (federalno načelo nasuprot povratku na niže nivoe integracije) tako i odnosi između samih članica (načelo demokratske jednakosti nasuprot nedemokratskog obrasca nadređenosti i podređenosti), presudno će uticati na budućnost evropskog projekta ujedinjenja. Preduzimanje daljih koraka u cilju legitimizacije odnosa između političkih aktera, 73 * Dragana Dabić, istrživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, e-mail: ddabic@diplomacy.bg.ac.rs. Rad je nastao u okviru naučnoistrživačkog projekta "Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2020. godine", koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a realizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu tokom 2020. godine. Branimir Gajić, pomoćnik ministra u Sektoru za praćenje fiskalnih rizika, Ministarstvo finansija Republike Srbije. Stavovi izneti u članku odražavaju lični stav autora, a ne institucije u kojoj je zaposlen.
doi:10.18485/iipe_ez.2020.19.73_74.5 fatcat:6dkstwms6jhmtacvkg6wrgz7ki