Posle objavljivanja 2002. godine, WHI studija promenila je naše mišljenje i korišćenje hormonske supstitucione terapije (HST) u žena posle menopauze [1] . Ovo istraživanje je kasnije kritikovano, a ponuđen je i niz alternativnih objašnjenja dobijenih rezultata [2] [3] [4] . Karl Popper je 1934. godine objavio "Logiku naučnog otkrića" (Logik der Forschung). Popper-ov cilj bio je da napravi razliku između nauke i pseudonauke. Njegov osnovni postulat bio je da teorija koja ne može da se opovrgne

more »

... je naučna teorija. Teorija je opovrgnuta ukoliko "ključni eksperiment" koji podržava teoriju ne bude uspešan [5] . Ukoliko teorija ne opravda "ključni eksperiment", mogu da se postave dodatne hipoteze (pomoćne hipoteze) kojima se izvorna teorija zaštiti od odbacivanja. Ovo predstavlja strategiju imunizacije (u "Logika naučnog otkrića" strategija konvencionaliste) [5, 6] . Imunizacija nije nužno loša stvar. Dobro poznat primer je otkriće Neptuna. Poremećaji Uranove orbite dovele su do formiranja hipoteze (pomoćna hipoteza) da iza Urana postoji još neka planeta, a ne do odbacivanje Njutnovih zakona. John Couch Adams je 1843. izračunao orbitu ove planete. Jean Joseph Le Verrier napravio je slične proračune i poslao ih Johan Gotfrid Galle-u u Berlin. Galle je 23. septembra 1846. počeo da traži novu planetu i našao je posle jednog sata traganja. Planeta je nazvana Neptun. U tom smislu, WHI studija je bila "ključni eksperiment" za korišćenje HST u postmenopauzalnih žena. Osnovno pitanje bilo je da li je HST odgovarajuća intervencija za prevenciju hroničnih bolesti. Na to pitanje mogao je da se da nedvosmislen odgovor. Dakle, postavljen je "ključni eksperiment". Odgovor je bio negativan. Tako je "ključni eksperiment" bio negativan i teorija HST je oborena. Pokušaju imunizacije teoriju su se odmah razvili, te su formirane "pomoćne hipoteze" da bi zaštitile ovu teoriju od odbacivanja. U "Logici naučnog otkrića", Karl Popper je pokušao da razdvoji nauku od pseudonauke. On nije pokušao da definiše kada je teorija tačna. Zato je neuspeh "ključnog eksperimenta" o primeni HST kod postmenopauzalnih žena dokazao da je ovo naučna teorija. Takođe, ovo je dovelo do pojave obilja alternativnih hipoteza, koje su bile potrebne da bi osnovna teorija ostala. Ponovna analiza podataka i alternativne hipoteze unapredile su naše znanje i način na koji sada koristimo HST [7, 8] .