Odsek zа psihologiju, Filozofski fаkultet, Univerzitet u Novom Sаdu, Srbija Bekova skala depresivnosti (BDI) je jedan od najpopularnijih instrumenata za merenje intenziteta i simptoma depresivnosti u kliničkoj i opštoj populaciji. Mada prevedena na mnoge jezike i proverena na različitim kulturama, u Srbiji nema objavljenih radova na temu psihometrijskih karakteristika skale, niti postoje norme za bilo koju vrstu uzoraka. U ovom radu su na uzorku od 400 studenata Univerziteta u Novom Sadu

more »

... ne psihometrijske karakteristike druge revizije ove skale (BDI-II). Deskriptivni pokazatelji (M=8.02; SD=7.10), unutrašnja konzistentnost (α=.87) i test-retest pouzdanost (.63) su zadovoljavajući i slični onima u drugim validacionim studijama. Konvergentna i divergentna validnost instrumenta su takođe podržani umerenim i visokim korelacijama sa instrumentima koji mere slične fenomene (r=.70 sa skalom simptoma depresivnosti) i niskim i nepostojećim sa nepovezanim konstruktima (r=.19 sa impulsivnim traženjem senzacija). U korist divergentnoj valjanosti ne ide visoka korelacija s merom anksioznosti (r= .70), iako je to rezultat koji često dobijaju i drugi autori. Na osnovu naših rezultata proizilaze granični skorovi koji razdvajaju nivoe disforičnosti na način koji je veoma sličan onom koji je za studentsku populaciju predložen od strane kanadskih autora (Kappa koeficijent=.85). Dvofaktorska struktura upitnika je najčešće dobijana i potvrđivana u literaturi, tako da naši rezultati ni u tom smislu nisu izuzetak. Kognitivno-afektivni faktor objašnjava oko 26% varijanse odgovora i slične je strukture sa istoimenim faktorom u inostranim istraživanjima. Drugi ekstrahovani faktor objašnjava 4.76% varijanse i sličan je somatskom, ali značajne korelacije nekih kognitivnih ajtema sugerišu da bi mogla biti u pitanju dimenzija iscrpljenosti, specifično vezana za studentski uzorak. Konfirmativnom faktorskom analizom potvrdili smo dobijeno dvofaktorsko rešenje, ali uz odstranjivanje ajtema vezanog za seksualne poteškoće. Generalni zaključak je da BDI-II na uzorku srpskih studenata ima zadovoljavajuće psihometrijske karakteristike slične onima koje izveštavaju američki, kao i autori iz drugih krajeva sveta. Ključne reči: Bekova skala depresivnosti; psihometrijske karakteristike; srpski studenti. Kontakt adresa: zdenov@ff.uns.ac.rs 1 Standardizaciju Bekove skale depresivnosti na srpskom jeziku finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Vojvodine u okviru projekta br. 114-451-1647/2011-01. 2 Rad je sastavni deo projekta "Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja" koji finansira Ministarstvo za obrazovanje i nauku Republike Srbije (projekat br. 179006). PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE BEKOVE SKALE DEPRESIVNOSTI NA UZORKU STUDENATA U SRBIJI 226 UVOD Pored izuzetnog doprinosa koji je u psihopatologiji ostvario kroz razvoj kognitivne teorije, prvo depresije, a potom i drugih poremećaja, A. T. Beck je poznat i kao autor niza skala za merenje svojih teorijskih konstrukata i simptoma različitih poremećaja: depresivnosti, anksioznosti, suicidalnosti, beznadežnosti itd. Ipak, od svih ovih instrumenata, najpoznatija i najkorišćenija je Bekova skala depresivnosti -BDI ). Ova skala je takođe i jedan od najčešće korišćenih samoopisnih instrumenata za merenje depresivnosti uopšte (Beck, Steer, & Garbin, 1988) . Popularnost skale se može dokumentovati podatkom da je, od kako je uvedena, upotrebljena u istraživanjima ili bila predmet istraživanja u preko 1.000 studija (vidi Groth-Marnat, 2003). Prva verzija Bekove skale depresivnosti nastala je na osnovu kliničkih opservacija i tipičnih opisa simptoma depresivnih pacijenata koji su sažeti u 21 stavku (Beck et al., 1961) . Instrument je trebalo da bude vrsta standardizovanog intervjua koji bi vodio obučen kliničar. Test je prvu reviziju doživeo 1978. koja je publikovana 1979. kao BDI-IA (Beck et al., 1979) . Nova verzija bila je jednostavnija za zadavanje i ocenjivanje. Svaki ajtem je dobio po četiri ponuđena odgovora -intenziteta simptoma, za razliku od starije verzije gde je broj ponuđenih odgovora varirao od 4 do 7. Zatim, jezik je pojednostavljen, izbačeni su redundantni ajtemi, a uputstvo je, od početne instrukcije da se ispitanik opiše kako se oseća u datom trenutku, promenjeno tako da obuhvati period od nedelju dana. Konačno, BDI postaje samoopisni instrument za utvrđivanje prisustva i intenziteta depresivnih tegoba (Dozois & Covin, 2004) . Uprkos tome što je BDI-IA imao zadovoljavajuće psihometrijske karakteristike (Beck et al., 1988) , verovatno u skladu sa jačanjem uticaja psihijatrijske klasifikacije, skala doživljava poslednju reviziju (Beck et al., 1996) kojoj je najvažniji cilj usaglašavanje sa DSM-IV klasifikacijom mentalnih poremećaja (APA, 1994). Naime, jedna od važnih kritika sa kojima se BDI-IA sreće je da je ajtemima obuhvaćeno samo šest od devet kriterijuma za veliku depresivnu epizodu (Vredenburg, Krames, & Flett, 1985) . Usaglašavanje testa sa psihijatrijskom klasifikacijom je najveća i najbitnija promena, ali osim ove, test je pretrpeo i niz drugih izmena -ukupno 23 (Dozois, Dobson, & Ahnberg, 1998) . Zahvaljujući tome, u testu se nalaze četiri nove stavke (agitacija, problemi koncentracije, osećaj bezvrednosti i gubitak energije). Nekoliko stavki je izbačeno, a novina je i to da se ispred svake stavke nalazi naslov koji treba ispitanika da usmeri na njenu namenu (tj. na simptom koji treba da registruje). Mnoge stavke su preformulisane. Vremenska odrednica u instrukciji sada je "dve nedelje uključujući i danas", što je još jedno usklađivanje sa DSM-IV -dve nedelje je minimum trajanja simptoma velike depresivne epizode.