DOPRINOS INTERKULTURNOG MENADŽMENTA RAZVIJANJU TOLERANTNOSTI U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU // CONTRIBUTION OF INTERCULTURAL MANAGEMENT TO DEVELOPING TOLERANCE IN INTERNATIONAL BUSINESS

Katarina Zakić, Olivera Milutinović
2016 АНАЛИ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ  
Od davnina su ljudi iz različitih krajeva sveta i sa različitih kontinenata trgovali.Njihov obim poslovanja zavisio je ponajviše od vremenskih uslova i bezbednostiputa. Vremena su se polako menjala, a sa njima su se stvarali i različiti usloviposlovanja. Period svetske ekonomije nakon II svetskog rata je obeležen velikimekonomskim usponima većine država. S obzirom na to da je došlo do stvaranjamultinacionalnih (transnacionalnih) kompanija, došlo je do višestrukog povećanjaprisustva kompanija iz
more » ... sustva kompanija iz različitih zemalja na teritoriji jedne države, kao i do povećanjabroja kompanija u kojima rade ljudi iz svih krajeva sveta. Usled nedostatkainformacija o tome kako druge nacije i kulture privređuju, javila se potreba zastvaranjem nove naučne discipline koja bi na odgovarajući način ukazala na to kakorazličite kulture posluju, a samim tim i utvrdila mogućnosti za optimalno poslovanje uuslovima sveopšte globalizacije. Interkulturni menadžment je nastao upravo sa idejomda se stvore uslovi za poštovanje različitosti uz uspešnu saradnju među narodima.Svrha ovog rada je da pokaže u kolikoj meri je ova naučna disciplina doprinelaboljem razumevanju među narodima, kao i da pokaže da se uz shvatanje važnostinacionalnih specifičnosti u oblasti poslovanja, podiže i nivo tolerantnosti međurazličitim narodima. Metodologija ovog rada se zasniva na istraživanjima Hofštejda(Hofstede), Švarca (Schwartz) i GLOBE projekta. Iako je glavna svrha interkulturnogmenadžmenta u trenutku njegovog nastanka bila da se bolje upoznaju druge nacije kako bi se povećao obim poslovanja, on je doveo do ostvarenja mnogo šireg cilja, a toje shvatanje potrebe da su svi narodi različiti i da se njihove kulturne specifičnostimoraju uvažavati ne samo sa stanovišta biznisa, već i kroz svakodnevni život.
doi:10.7251/ape0913162z fatcat:hdmlr74qjfdnhmed5spkhid4l4