1 Сузана Радојчић, висока медицинска сестра, Клинички центар Србије, Институт за кардиоваскуларне болести, Београд Сажетак: Кардиоваскуларне болести су водећи узрок превременог умирања у Србији. Циљ рада је истраживање умирања становника Србије од кардиоваскуларних обољења и обима кардиохируршког рада у Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије у Београду. Током 2008. године, болести срца и крвних судова чиниле су више од половине свих узрока смртних исхода (55,8%); умрло је

more »

... 57.343 особр, а жене су чешће умирале од ове групе болести (54,9%) у односу на мушкарце (45,1%). Стопе умирања од кардиоваскуларних болести у периоду од 2002. до 2008. године код жена порасле су за 5,5%, а код мушкараца за 0,2%. Фактори ризика за настанак ових болести присутни су у високим процентима код становника Србије. Тако, повишен крвни притисак има 46,5% одраслих особа, а 44% популације у Србији је гојазно. Поред тога, у Србији пуши 30% жена, 38% мушкараца и 20% младих узраста од 15 до 19 година. Повишене масноће у крви имају високу заступљеност код становника у Србији, а 67,7% становништва је физички неактивно. У Србији се годишње изврши око 4.500 кардиохируршких интервенција, док је број хируршких интервенција на крвним судовима далеко већи. Према подацима Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије, током 2004. године, урађено је 765 кардиохируршких операција, 1.837 операција крвних судова и 719 имплантација пејсмејкера. Програмима превенције и контроле кардиоваскуларних болести смањити утицај фактора ризика, и унапредити дијагностику и терапију кардиоваскуларних обољења.