APSTRAKT: U ęlanku se razmatraju promene u jugoslovenskoj diplomatiji i diplomatskim predstavništvima na kraju Drugog svetskog rata, koje su bile posledica pobede partizanske strane u graėanskom ratu u Jugoslaviji. KljuĘne reĘi: Jugoslavija, diplomatija, diplomatska predstavništva Uz vojnu pobedu i sprovoĖenje revolucije u zemlji u uslovima gra-Ėanskog rata, veoma važno pitanje za partizanski pokret bilo je meĖunarodno priznanje i preuzimanje diplomatskog aparata Kraljevine Jugoslavije, to jest

more »

... njegovo ĘišĚenje od politiĘki nepouzdanih i neprijateljski raspoloženih službenika. Promene u diplomatskoj mreži su bile moguĚe posebno posle sporazuma Tita i ŠubašiĚa na Visu 16. juna 1944. i u Beogradu 1. novembra 1944. 1 Ovim sporazumima je NKOJ dobio moguĚnost da utiĘe na kadrovska rešenja u jugoslovenskoj diplomatiji još dok je rat trajao. Tako je od leta 1944. partizanski pokret vršio pritisak na ŠubašiĚa da se iz diplomatskih predstavništava Jugoslavije uklone ljudi koji su smatrani za neprijatelje NOB-a, to jest pristalice generala MihailoviĚa, i da se na njihova mesta postave ljudi u koje je partizanska strana imala poverenje. Promene u diplomatskom aparatu nije bilo lako sprovesti. U borbi za uspostavljanje uticaja u diplomatskoj mreži Kraljevine Jugoslavije poli-tiĘki pragmatizam je krajem, ali i posle rata nalagao novim vlastima kompromise. Izbor kadrova za diplomatiju morao je da bude takav da se pred Rad je deo projekta Srbi i Srbija u jugoslovenskom i meėunarodnom kontekstu: unutrašnji razvitak i položaj u evropskoj/svetskoj zajednici (47027), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Istorija 20. veka, 3/2012 96 zapadnim silama otklone sumnje u iskljuĘivo komunistiĘki karakter partizanskog pokreta. Drugo, u partijskim redovima nije bilo dovoljno ljudi koji su imali struĘnost, iskustvo i koji su znali strane jezike, što su bile osobine neophodne za rad u diplomatiji. Takvo stanje nije bilo lako promeniti ni posle rata. U razgovoru sa delegacijom Slovena iz Kanade i SAD, 19. decembra 1946, Josip Broz Tito je priznao da je novim vlastima bilo teško da "popune razne konzulate i poslanstva", jer "nemamo dovoljno iskusnih ljudi". ObeĚao je da Ěe po tom pitanju nova vlast "nešto uĘiniti, jer u protivnom, ta 'crna banda' može da nam uĘini dosta štete". 2 Slavoljub ėera PetroviĚ u svojim memoarima navodi da je Broz 1946. godine tražio od srpske vlade i partije kadrove za diplomatiju, ali da je dobio odgovor: "Mi nemamo takve kadrove, mi smo, druže Tito, seljaĘka partija". 3 Komunisti koji su posle rata slati u diplomatiju mahom su bili bez diplomatskog iskustva, a veliki broj njih i bez znanja jezika. Zato su se diplomatskom zanatu uĘili u hodu, a mnogi ga nikada nisu ni izuĘili. Zato je Partija za diplomatiju primala i ljude koji ne samo da nisu bili njeni Ęlanovi, veĚ nisu pripadali ni partizanskom pokretu. Uslov je bio da nisu sara-Ėivali sa okupatorom ili da nisu bili na neprijateljskoj strani u ratu. Štaviše, nova vlast je iz obzira prema zapadnim silama odluĘila da na Ęelu politiĘkih predstavništava u nekim zapadnim državama ne budu komunisti. 4