Italijanske gramatike pokazuju značajan stepen neujednačenosti kada su u pitanju teorijski model (tradicionalni, generativni i dependencijalni) i kriterijum za klasifikaciju zavisnih rečenica (formalni ili logički). Međutim, neujednačenost se primećuje i kada su u pitanju broj i vrste zavisnih rečenica, zbog čega se može govoriti o rečenicama koje oduvek čine obavezan deo klasifikacija i rečenicama čije je mesto u klasifikacijama nestalno. Cilj našeg rada jeste da prikažemo razvoj i

more »

... t nestalnih vrsta zavisnih rečenica u gramatikama italijanskog jezika u periodu od Sintassi dell'uso moderno (1881) Rafaela Fornačarija (Raffaello Fornaciari) do prvih decenija 21. veka. Pod nestalnim vrstama zavisnih rečenica podrazumevamo rečenice koje ne čine obavezan deo klasifikacija kod italijanskih gramatičara kao što su izrične, dubitativne, limitativne, količinske, zaključne, instrumentalne, imperativne, dodatne, suprotne, predikativne, poredbeno-uslovne, mesne, isključne i isključujuće. Takođe, prateći hronološku analizu, ispitaćemo razloge koji su doveli do toga da se određene nestalne vrste rečenica izgube iz klasifikacija (izrične, mesne), a da se, suprotno tome, neke druge vrste pojave, najpre sporadično, da bi do današnjih dana učvrstile svoje mesto u klasifikacijama. U radu će biti primenjen dijahronijski i sinhronijski pristup, a glavni metod istraživanja će biti analiza sadržaja. Rezultati istraživanja će pokazati da su starije klasifikacije bile siromašnije, kako funkcionalno tako i semantički, kao i razloge koji su doveli do izdvajanja novih vrsta.