Др Душан Николић, редовни професор Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду АПСОЛУТНОСТ СВОЈИНЕ У ФРАНЦУСКОМ ПРАВУ 1 Сажетак: Поједине развијене западноевропске и, са друге стране, транзиционе источноевропске земље, налазе се на различитим идејним и идеолошким позицијама када су у питању појмовна обележја права својине и схватања о његовој апсолутности. На Истоку Европе, који је деценијама био препознатљив по пренаглашеном државном интервенционизму и драстичном сужавању приватне

more »

... јине, данас доминира неолиберални концепт. На Западу, који се традиционално сматра оличењем слободе и демократије, држава све више залази у грађанскоправне односе и у значајној мери ограничава право својине. У правним системима готово свих европских земаља постоје одредбе које дају широка овлашћења власнику ствари и у исто време одређују да право својине може да буде ограничено. Међутим, разлика је у томе, што је у већини источноевропских држава прописано да се ограничења могу уводити само законом, док је у појединим западноевропским земљама то могуће чинити и општим актима ниже правне снаге које доносе органи извршне власти. Такво нормативно решење постоји у Француском грађанском законику. Оно је омогућило да се право својине, које је оквалификовано као најапсолутније, у значајној мери ограничи посебним законима и подзаконским актима. Нека ограничења су уведена и кроз праксу Касационог суда. О томе сведоче тзв. историјске одлуке на основу којих су развијене теорије о злоупотреби права (Тhéorie de l'abus de droit) и прекомерном узнемиравању суседства (Théorie des troubles anormaux du voisinage). У појединим судским одлукама и правној литератури истиче се да право својине није апсолутно. На сличним идејним позицијама је и Суд правде Европске уније, који обликује наднационално право. ----------