Duhovna aroma vremena i kulturni kompromis

Brankica Popović
2020 Bastina  
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Филозофски факултет Катедра за филозовију ДУХОВНА АРОМА ВРЕМЕНА И КУЛТУРНИ КОМПРОМИС Апстракт: Културне вредности и системи проистичу из оне човекове непресушне потребе и тежње да своје битисање на земљи оплемени и облагороди. Човек племенитог духа ће сваки предмет своје тежње и активности везивати за нешто духовно, откривајући на тај начин његову дубљу страну. На другој страни је видан недостатак свега племенитог и духовног
more » ... енитог и духовног који представља негативну одредбу човека, његове рђаве нарави, суровост, ригидност осећања, недостатак благородности душе која прашта, промишља и делује по врлини и моралном закону. Већина савремених филзофских праваца и рефлексија попут песимизма, егзистенцијализма и феноменологије, као и само искуство људског света живота, сведоче о доминацији зла у свету, у безбројним начинима и степенима његовог испољавања, као негативне вредности добра. Изазивање бола, патње и страдања човека на свим равнима његовог битисања, чини да само зло и (или) злоупотреба добра буде препознато као доминантни "дух времена". На срећу, оно стваралачко -онтолошко језгро човека чува неопходне искре добра, у којима живи нагон за узвишеним и достојанственим начином живота, за остварењем највишег добра у области морала и духовне слободе личности, која се са своје стране, јавља као критеријум моралне оцене сваког поступања. Кључне речи: дух, култура, вредности, добро, зло, морал, смисао. УВОД Стање духовне културе у садашњици карактерише се, у великој мери, негативним одредбама попут: површности, неискрености, брзине и осредњости живота, апатије и томе слично, које као такве, не дају доброг плода у културној баштини једног народа. Једино предани и истински баштовани народне духовности могу допринети да боље схватимо дуговековно УДК 17.021.1 316.752 130.2 Оригинални научни рад * Ванредни професор, brankicapopovic69@gmail.com БАШТИНА, Приштина -Лепосавић, св. 50, 2020 Бранкица В. Поповић 358 искуство стицано генерацијама и тиме дамо одговоре најважнијем задатку који човек има на нашој планети -духовном узрастању у процесу непрестаног и истрајног моралног васпитања, образовања и усавршавања у етичкој врлини и заповести. Неговањем здравих засада моралних вредности човек се вековима супротстављао стању апатије, опште запуштености и духовне пропасти, па нам ваља то исто чинити и данас, када се све више чује вапај да ништа у друштву свето није, како је све изгубило своје достојанство, а реч, породица, човек и народ не вреде много! Исконске вредности се олако окрећу ка својим супротностима, искривљују се и исмевају, подстичући у човеку оно што је најпримитивније, што нема образа, части ни морала. Такво претварање исконских врлина у негативне вредности за последицу има поремећене односе како у широј друштвеној заједници, то јест души народној, тако и између ближњих: супружника, родитеља и деце, браће и сестара, старијих и млађих, доводећи на тај начин у питање и сопствени интегритет личности. Ови показатељи дубоке кризе духовности који, у екстремним видовима воде угрожавању и саме пуке људске егзистенције, налажу нам да обновимо оне засаде животне мудрости и исконске врлине доброте, праведности, љубави, кротости, трпељивости, праштања, солидарности, духовне и телесне чистоте, милосрђа, послушности и достојанства, које су одувек краниле душу народну. Све то, заједно, чини живот у врлини и блаженству, каквом би требало да стреми истинско васпитање и образовање младих генерација а што и јесте најважнији задатак садашњих генерација родитеља, просветних радника и просветне политике, како би смо имали наде да ће плодови наших засада служити на добробит будућим поколењима. Неговањем наведених врлина јача се осећање међусобног поверења и кохезије једне друштвене заједнице а самим тим и нада да ће наши потомци бити добри родитељи, бити верни супружници у браку и поуздани сарадници и саборци на свим пољима своје делатности. Усред кризног стања моралне културе друштва, глас савести постаје пригушен шумовима разних облика антикултуре и поткултуре (све једно да ли су страног или домаћег порекла) а људске душе све више западају у таму неморала. Главни узроци појаве људске несреће и душевне дисхармоније, према Демокритовој етици, јесу неумереност у чулним уживањаима и пожудама људи за спољашњим ефемерним добрима, као и њиховa шароликa празноверјa. Основно питање које се на овом месту поставља је: Како се може живети без вере у нешто свето!? Истинско поштовање само једне исконске заповести љубави која гласи: "Љуби ближњег свога као себе самога" је довољна да будемо свети у своме животу, док самосавладавање у чулним уживањима и обогаћивање духовног живота, прибавља срећан живот у ведрини духа. Али, етичке врлине и мудрости препознају се, не само у моралним проповедима и заповестима, већ пре свега, у рациналном и исправном тумачењу, са етичком дистанцом,
doi:10.5937/bastina30-25561 fatcat:npleeft6efaqjnblqc2ljjjrfa