Bolnice u Kraljevini Jugoslaviji - ''uskraćene'' ustanove kurativne struke. Primer Opšte bolnice u Ljubljani

Dunja Dobaja
2018 Istorija 20. Veka  
APSTRAKT: Prostorni, finansijski i personalni problemi konstanta su bolnica u različitim periodima. U tom pogledu ni Dravska banovina, odnosno Kraljevina Jugoslavija, nije bila izuzetak. Predmet članka jeste nedostatak prostora Opšte državne bolnice u Ljubljani, kao centralne bolnice u upravnom središtu Dravske banovine. Ova problematika je prikazana u kontekstu jugoslovenskih odnosa u vezi sa problemom bolnica i zalaganjem za njegovo rešavanje. KLJUČNE REČI: bolnice, Kraljevina Jugoslavija,
more » ... ina Jugoslavija, Dravska banovina, Opšta državna bolnica u Ljubljani, kurativna medicina Uvod Opšta državna bolnica u Ljubljani suočavala se sa dva osnovna problema: prenatrpanost i nedovoljna finansijska sredstva određena budžetom. Sa tim problemima bolnice se suočavaju i danas, s tom razlikom što je tokom razmatranog razdoblja problem ljubljanske bolnice sa prostorom prevazišao meru održivog. Na osnovu Zakona o bolnicama, 1 pomenuta bolnica je od 1. aprila 1931. prešla u vlasništvo i pod upravu države, dok je pre toga bila pod upravom ljubljanske vlasti, odnosno banovine. Budžet bolnice je odobravan istovremeno sa državnim budžetom. Upravnik bolnice je bio dužan da raspolaže prihodima i rashodima odobrenim u budžetu bolnice. Kada se razmatraju odredbe Zakona, stiče se utisak da su primedbe o nedovoljnim sredstvima za finansiranje bolnice bile neosnovane. Država je, u suštini, izvršavala svoje zakonske obaveze. Pokazalo se, međutim, da je teško striktno poštovati zakonske odredbe budući da realan život donosi nepredvidive obaveze. Po Zakonu o bolnicama država je bila dužna da snosi bolničke troškove za svoje osoblje i službenike, kao i za one
doi:10.29362/ist20veka.2018.2.dob.55-68 fatcat:vusdc5ipyrfwdehckxpfpdflru