Pitanje o čoveku u Hajdegerovoj misli ima ambivalentnu poziciju. Sa jedne strane, veći deo njegovog glavnog dela Bivstvovanje i vreme posvećen je "Analitici tubivstvovanja", odnosno analitici načina bivstvovanja čoveka. Iako to nije celina knjige kako je ona prvobitno zamišljena ("Nacrt rasprave" u uvodu, str. 43-44), ipak je upravo u tom obliku ona imala najširi uticaj. Jedan od odjeka te situacije je i činjenica da se Hajdeger vrlo često proučava kao jedan od predstavnika filozofije

more »

... je, zajedno sa Kjerkegorom ili Sartrom, iako je njegova analiza pojma čoveka i ideje čovečnosti izvedena na sasvim nezavisnim i drugačije postavljenim temeljima. 1 Pitanje razumevanja toga šta je čovek takođe je obeležilo i Hajdegerovo 1 U pomenutom delu Hajdeger se eksplicitno poziva na Kjerkegora, kao na mislioca koji je problem egzistencije na primeren način zahvatio u njegovom ezistencijelnom važenju, ali koji takođe propušta da isti problem obradi i s obzirom na njegovu egzistencijalnu perspektivu. Ovu razliku možemo povezati sa Huserlovim metodskim odvajanjem od empirijskog, psihološkog ja i usmerenjem ka njegovom, uže shvaćenom, transcedentalnom ustrojstvu. Ne radi se, dakle, toliko o konkretnim aspektima onog što pripada čoveku, koliko o njegovoj formalnoj strukturi, koja je, opet, izvedena s obzirom na načelno pitanje o smislu bivstvovanja. Up. M. Hajdeger,