Product liability: An ethical analysis with a focus on the theory of strict liability

Jovan Babic
2006 Sociološki Pregled  
Регулација одговорности за производе на тржишту је сложено питање које покрива широки дијапазон мера, од контроле квалитета до начина обештећења за штете и повреде настале због дефектних производа. Контрола квалитета је повезана с питањима ризика, тржишне компетенције и патернализма (могућности да се патернализам у неком опсегу оправда). Надокнада штете је повезана с питањима правде, и ту имамо три теорије: уговорну, теорију адекватне бриге, и теорију стриктне одговорности. У тексту се посебна
more » ... тексту се посебна пажња поклања овој трећој теорији. Она се подвргава темељној етичкој анализи. Закључак је да је ова теорија добро етички заснована и има боље морално покриће од осталих теорија. Кључне речи: контрола квалитета производа, прихватљиви ризици, патернализам, гаранције, адекватна брига, стриктна одговорност. Увод Јован Бабић, Етичка анализа регулације одговорности за производе на тржишту 478 наших очекивања до тога да он, у нормалној употреби, може да буде извор опасности, да повреди или да нам на неки начин произведе штету. И поред опширног и по претпоставци веома прецизног упутства које смо добили уз купљени производ, ипак се бојимо да га не покваримо још пре него што смо уопште почели да га користимо. Изненађењима никад краја. А онда се дешава и да изненађење добије болну форму повреде или изненадне штете за коју, као купци, држимо да је, без обзира што смо цео посао куповине одрадили поштено и сасвим слободно, без назнаке било какве присиле или преваре, ипак нисмо заслужили. Тржиште, наравно, подразумева слободу у целом току процеса набавке, али ова слобода у том процесу зависи управо од наше способности да у процес уђемо и из њега изађемо као равноправни учесници. Колико слободе има у одлучивању да се нешто купи, у самом чину куповине (или у склапању купопродајног уговора), а колико затим у току процеса "уживања" у поседовању и конзумацији оног што смо купили? Производи су све компликованији и суптилнији, а при том су потрошачи све зависнији -због начина живота који морају да воде -да су све мање слободни у избору. У два смисла: да уопште бирају, и да бирају компетентно. Они по правилу не знају довољно и скоро никада не знају све што би било пожељно знати о производу који купују. Зато је потребно да куповина буде не само »слободна« већ и заснована на компетентном познавању онога што се купује. То је потребно превасходно зато што купац мора да одлучи да ли ће и шта ће купити, а да би то урадио он мора да зна да му је производ потребан -не само да он, купац, има неку потребу, већ и да ту потребу може задовољити тим одређеним производом. Са друге стране, продавац је заинтересован да прода, што значи да покаже да је његов производ »потребан« купцу, да задовољава ту његову потребу. Да ли је за продавца привлачнији добро информисан купац, или неко ко може бити лака мета за брзи профит? Да ли је продавцу нужно важно да му се купац поново врати? Да ли му је важно да купац купује са поверењем, или са разним могућим мерама опреза? У те мере могу спадати нпр. легитимисање продавца, склапање и овера уговора (пред сведоцима, или у суду), провера производа на лицу места, довођење експерата на процену, пробни рок употребе, итд. Одговори на сва ова питања нису увек једноставни. Трговина је, као и производња и потрошња, део живота, а живот је разуђен и у жељама и у могућностима, и у постигнућима, и све то, чак и жеље, артикулише се у времену. Није довољно да купопродајна трансакција има форму добровољности, да нико ни на шта није директно присиљен, да све буде у најбољем реду, добро и исправно. Много услова са свих страна потребно је задовољити да би то био случај. Али шта је, и како се одређује оно што је "добро и исправно" у овом односу? Упрошћено, можемо рећи да имамо линију која иде од чистог Caveat
doi:10.5937/socpreg0604477b fatcat:tno6mfex6ncmrkdmsdv46jqm4a