КРАТАК САДРЖАЈ Увод Ве зи ко ва ги нал не фи сту ле (ВВФ) су нај че шћи и нај зна чај ни ји об лик ури нар них фи сту ла уро гине ко ло шког по ре кла. Мо гу има ти раз ли чи ту ети о ло ги ју. Код нај ве ћег бро ја же на с овим про бле мом по треб но је хи рур шко ле че ње. Циљ ра да Циљ ис тра жи ва ња је био да се ана ли зи ра ју ре зул та ти хи рур шког ле че ња бо ле сни ца са ВВФ у уста но ви тер ци јар ног ни воа здрав стве не за шти те у по след њој де це ни ји. Ме то де ра да Ре тро

more »

... к тив ном сту ди јом об у хва ће но је 99 же на са ВВФ ко је су опе ри са не на Клини ци за уро ло ги ју Кли нич ког цен тра Ср би је у пе ри о ду 2001-2010. го ди не. Ре зул та ти ВВФ су код 74 же не (74,75%) на ста ле по сле хи сте рек то ми је, и то ско ро два пу та че шће по сле хи сте рек то ми је због бе ниг ног ги не ко ло шког обо ље ња. При хи рур шкој ко рек ци ји при мар них ВВФ тран све зи кал ни при ступ је при ме њен код 52 бо ле сни це (52,53%). Ре ци ди ви су ре ша ва ни транспе ри то не ал ним при сту пом. Ни је утвр ђе на зна чај на раз ли ка у по ја ви ре ци ди ва из ме ђу ко ри шће них при сту па у хи рур шком ле че њу при мар них фи сту ла. Код чак 93 же не (94%) про блем ВВФ је ре шен са мо јед ном хи рур шком ин тер вен ци јом. Збир но, на 107 ин тер вен ци ја за бе ле же но је осам ре ци ди ва (7,47%). За кљу чак Сту ди ја по ка зу је да је до ВВФ по сле хи сте рек то ми је до шло код три че твр ти не обо ле лих же на, че шће на кон хи сте рек то ми је због бе ниг не ги не ко ло шке бо ле сти. Ра но от кри ва ње ги не коло шких обо ље ња уз пра во вре ме но и од го ва ра ју ће ле че ње же на сма њи ће број ста ња ко ји мо гу до ве сти до ВВФ. Ре зул та ти ма хи рур шког ле че ња ВВФ мо же мо би ти за до вољ ни, јер је у чак 94% слу ча је ва овај про блем ре шен на кон са мо јед не хи рур шке ин тер вен ци је, али је сва ка ко по треб но да ље уса вр ша ва ње. Кључ не ре чи: ве зи ко ва ги нал на фи сту ла; хи рур шко ле че ње; хи сте рек то ми ја