Posthumous reproduction and its hereditary legal effects

Jelena Vidic
2011 Zbornik Radova: Pravni Fakultet u Novom Sadu  
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2011 553 Оригинални научни рад 347.63:57.089 Др Јелена Видић, доцент Правног факултета у Новом Саду ПОСТХУМНА ОПЛОДЊА И ЊЕНА НАСЛЕДНОПРАВНА ДЕЈСТВА 1 Сажетак: Дозвољеност постхумне оплодње, односно зачеће и рађање деце након смрти једног или евентуално и оба родитеља, као и одређивање њених наследноправних ефеката, у данашње време несумњиво представљају актуелна питања у области биомедицински потпомогнуте оплодње. У раду се разматрају следећа
more » ... ња: начин правног регулисања постхумне оплодње и наследноправног положаја деце зачете постхумном оплодњом у савременим законодавствима Европе, односно света, ставови судске праксе по питању дозвољености постхумне оплодње и законских наследних права деце зачете овим путем, а у одређеној мери и питање оправданости постхумне оплодње. У закључку се указује на чињеницу да је у данашње време мањи број савремених законодавстава приступио правној регулативи постхумне оплодње, при чему се у оним правима која су то учинила, по правилу не могу издвојити јединствена или општеприхваћена решења. Имајући у виду да се ради о веома значајном питању, које доводи до проширивања граница очинства, мајчинства, родитељства и породице, закључује се да ће у будућности све већи број законодавстава бити суочено са потребом његове одговарајуће правне регулативе. Кључне речи: постхумна оплодња, наследна права постхумно зачете деце. Faculty of Law Novi Sad Abstract Permissibility of posthumous reproduction, i.e. conception and birth of children after the death of one or both parents, and determining its hereditary legal consequences, today undoubtedly represents issues of great importance in the field of biomedical assisted reproduction. This paper discusses the following issues: 1) the way of the legal regulation of posthumous reproduction in modern European legislations and the hereditary status of the children conceived by posthumous reproduction, 2) attitudes of case law regarding the permissibility of the posthumous reproduction and hereditary rights of the children conceived in this way and 3) to some extent the question of justification of posthumous reproduction. In the conclusion it is pointed out that today a very small number of modern legislations regulate the issue of posthumous reproduction, whereby there are no unique and universally accepted solutions in the legislations which regulate this question. Bearing in mind that this is a very important issue, leading to the expansion of the boundaries of fatherhood, motherhood, parenting and family, we may conclude that there will be an increase in legislations faced with the need for its appropriate legal regulations.
doi:10.5937/zrpfns1103553v fatcat:ojx6t7asgzf6jnvo5z4yxknea4