Tekst predstavlja nekoliko napomena o odnosu između antropologije i demografije, koji je ponekad opisivan kao "dug, mučan, često ambivalentan i ponekad strastven". Mada su rani antropolozi (pre svega britanski socijalni antropolozi) rutinski koristili demografske podatke, pre svega u svojim studijama srodstva, ove naučne discipline su se vremenom udaljile. Autor pominje rane studije istraživača poput Riversa, za koje je ideal bio proučavanje zajednica koje su bile relativno ograničenog obima.

more »

... ponovnog približavanja je došlo od 1960-ih godina, da bi u poslednjih petnaestak godina došlo do intenziviranja saradnje i uvida o međusobnoj koristi do koje se može doći kombinovanjem metodologija i revizijom nekih teoretskih pretpostavki, pre svega kroz antropološku demografiju. Kada se radi o konkretnim primerima (takozvanim "studijama slučaja"), važno je ukazati na preispitivanje sistema srodstva i simboličkih pretpostavki koje je ovaj sistem pretrpeo poslednjih decenija, na šta je ukazao Heady, promene u shvatanju bračnih zajednica u savremenoj Poljskoj, koje su proučavale Mynarska i Bernardi, ali i teoretske distinkcije na koje ukazuju Bernardi i Hutter. Autor zaključuje tekst konstatacijom da će u godinama koje dolaze saradnja između ove dve naučne discipline dodatno jačati, što će doneti korist ne samo direktnim organizatorima istraživanja i krajnjim korisnicima podataka dobijenih iz njih, već i svima onima koji su zainteresovani za potpunije razumevanje sveta u kome živimo. Ključne reči: antropologija i demografija; antropološka demografija; istorija antropologije; multidisciplinarno istraživanje; metodologija društvenih nauka Uvodne napomene U ovom tekstu izneću nekoliko teza o odnosu antropologije i demografije, pre svega kada se radi o njihovim međusobnim uticajima i načinima na koje mogu doprineti razumevanju savremenog sveta. Nakon nekoliko opštih napomena u vezi terminologije, ukazaću na primere interakcije antropologije i demografije, pre svega kroz analizu nekoliko tekstova objavljenih u časopisu Demographic Research, kao i na značaj razumevanja kulturnih specifičnosti za tumačenje podataka dobijenih proučavanjem različitih populacija. Završiću sa nekoliko opštih napomena * Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje Instituta društvenih nauka, Beograd.