Criminal law approach to the problem of mobbing

Natasa Tanjevic
2017 Bezbednost Beograd  
Апстракт: У раду се анализира институт мобинга, као друштвено негативне појаве која због своје комплексности, осетљивости и других разлога још увек није добила оно место које у научној обради заслужује. У вези са наведеним, учињен је осврт на нормативна решења у нашој земљи, уз закључак да упркос томе што је усвојен посебан закон који уређује ову област, као и већи број прописа којима се уређује и регулише сфера достојанства рада, степен остваривања тих права у пракси није на задовољавајућем
more » ... задовољавајућем нивоу. С тим у вези, указано је на проблеме и недостатке у досадашњем поступку заштите од злостављања на раду. Посебна пажња посвећена је разматрању појаве мобинга у светлу кривичног права, имајући у виду чињеницу да се обележја мобинга могу пронаћи у појединим кривичним делима и да су у стручној јавности подељена мишљења о томе у ком смеру треба градити превенцију од злостављања на раду. Кључне речи: заштита запослених, мобинг, морални интегритет запослених, кривичноправни аспекти Увод Право на рад је зајемчено међународним конвенцијама и националним уставима и треба га схватити као право на достојанствен рад. Међутим, достојанство на раду данас је угрожено различитим облицима понашања међу којима се посебно истичу дискриминација и мобинг. Устав Републике Србије ("Службени гла- * Народна банка Србије, email: tanjevicn@gmail.com. Ставови аутора изнети у раду су лични и не представљају званичне ставове Народне банке Србије. Кривичноправни приступ проблему мобинга БЕЗБЕДНОСТ 2/2017 60 сник РС", бр. 98/2006) гарантује право на рад, право на слободан избор рада, као и да су свима под једнаким условима доступна сва радна места (члан 60). Устав се посредно бави злостављањем на радном месту гарантовањем неповредивости интегритета, слобода, савести и уверења. Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 54/09, 32/2013, 75/2014) прописује право запосленог на заштиту личности и спречава дискриминацију у радном односу. Чланом 12. овог закона прописано је да запослени, између осталог, има право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, као и на заштиту личног интегритета. Законом се забрањује дискриминација (посредна и непосредна), као и узнемиравање и сексуално узнемиравање. Из наведеног произилази да су акценат у Закону о раду они облици злостављања који се врше дискриминаторски према личном својству запосленог, те као последица оваквог дефинисања произилази да запосленог који је претрпео неки облик злостављања на раду, а који није у вези са дискриминацијом, закон не штити. Запослени је у таквим ситуацијама могао само у судском поступку захтевати надокнаду нематеријалне штете, дакле према општем режиму садржаном у Закону о облигационим односима. Најзад, заштита од злостављања на раду може се остварити и у оквирима појединих инкриминација Кривичног законика Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 -испр., ): против живота и тела, против права по основу рада, против части и угледа, против полне слободе и против слобода и права човека и грађанина. Мобинг представља велики проблем савременог друштва, препознат као нови облик кршења људских права. Овој појави и њеној распрострањености допринео је, пре свега, процес глобализације који прате велике промене у сфери рада и радних односа. Наиме, велика конкуренција на тржишту, организационе промене (приватизација, реструктурирање), увођење нових технологија и сл., прате тешкоће у прилагођавању новим захтевима и условима рада, при чему се јављају психосоцијална оптерећења запослених, несигурност радних места и страх од отказа, лоши међуљудски односи и конфликти, што све на крају може да прерасте у мобинг. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2017 61
doi:10.5937/bezbednost1702059t fatcat:w3ynotbp7ba6fhto5m25snldsi