Кроз рад се настоји пронаћи граница између класич-ног и постдрамског позоришта, те одговара на питање шта ка-рактерише постдрамско позориште. У постдрамском театрутекст не губи аутономност, већ се продубљује однос текста и ак-тера у представи, који полако учествују у изградњи тог крхког ар-хитектонског здања.У раду указујемо на огроман значај невербалне комуникације упостмодерном театру и говора тијела. У том смислу се посматраи неодвојива улога перформанса у савременом театру. У позориш-ту XXI

more »

... вијека напуштамо теорије о тијелу које слуша и које постајеобјекат, те на сцену враћамо тијело које постаје филозофска заго-нетка или лична прича.У раду је приказана практична стратегија приближавањапримијењеног театра тржишту кроз неколико примјера, којиприказују ангажман младих позоришних глумаца и стваралаца.Такође, у раду се расправља о несумњивом смислу и улози позо-ришта у савременом свијету, у ком оно у потпуности остварујекомуникацију са публиком, јер је то мјесто гдје ријеч има потпунуСЛОБОДУ. То је позориште XXI вијека!