МРЖЊА КАО СУБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ КОД КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА РАЗБОЈНИШТВА

Младен Вуковић
2018 БЕЗБЈЕДНОСТ ПОЛИЦИЈА ГРАЂАНИ  
Најтежа кривична дјела, међу којима су разбојништва иразбојничке крађе као традиционални облици насилних имовинскихделиката, у бићу свог дјела инволвирају директан умишљај као обликсвјесне и вољне управљености учиниоца на проузроковање посљедицена имовини другог лица уз употребу силе или квалификоване пријетње,а у намјери прибављања противправне имовинске користи. Ова намјерамора да постоји на страни учиниоца у моменту предузимања радњеизвршења кривичног дјела, те представља унутрашњи покретач,
more » ... мотив,подстицај учиниоца на предузимање своје радње према одређеномобјекту, у остварењу одређеног циља. Инспирацију за писање рада овеврсте створиле су измјене и допуне у Кривичном закону РепубликеСрпске из 2013. године, у којем је мржња дефинисана као побуда заизвршење кривичних дјела, те је мотивисаност мржњом уведена каоелемент бића кривичног дјела разбојништва у његовом квалификованомоблику, те су на основу тога предвиђене посебне казне за учиниоце овихкривичних дјела уколико су она учињена из мржње. Сходно наведеном,мотивисаност мржњом приликом извршења кривичног дјеларазбојништва представља основни проблем истраживања овог рада, акроз детаљну анализу пресуде Окружног суда Бања Лука, указаћемо даје мржња доминантан и основни мотив учиниоца у времену извршењакривичног дјела.
doi:10.7251/bpg1603113v fatcat:di4bd6jvtvd73bhvo3z5lukhma