Harmonization of Serbian family law with the law of EU: Political reasons, social and juridical consequences

Slobodan Panov
2013 Sociološki Pregled  
Аутор анализира различите моделе хармонизације и констатује да модерне идеје власника времена имају финале различито од рекламиране племенитости. Породично право, због духовне специфичности, је посебна тема хармонизације. Аутор разликује хармонизацију самог Породичног права (потреба хармонизовања са Уставом Србије, хармонизовање термина, хармонизовање самог ПЗ...) и хармонизацију Породичног права са правом ЕУ (аутор говори о корисној хармонизацији, али и о праву ЕУ као непрецизном и непотребном
more » ... узору). Кључне речи: Хармонизација. Европско право. Породичне вредности. * * * Историјска и аисторијска/неефемерна константа српског духовног круга јесте сусрет различитих духовних хоризоната. Модерним језиком казано, мултикултуралност је искуство и богатство српске духовне вертикале. 1 1. Појам хармонизације. Ако је прошлост искра и круг могућности футура, онда је смислено/корисно подсетити на мит о Хармонији. Хармонија је плавоока кћи Арејаи Афродите. Пошто је осам година верно служио таста Ареја по казни за убиство змаја , Кадмо је од Зевса добио Хармонију за жену. На свадби су први пут присуствовали резиденти Олимпа, а Хармонија је добила на свадбени дар златну огрлицу и хаљину. Ови дарови су били кобни за сваког поклонопримца, а посебно у овом случају, јер их је Хефест зачарао да би се осветио Хармонији, кћерки своје неверне жене Афродите. Према другој легенди, Кадмо и Хармонија, након трегедија њихових кћери, одлазе из Тебе међу Илире. Кадмо несреће кћери доживљава као казну за убиство тастовог змаја и моли богове да га преобразе у змију, а Хармонија пожели да дели судбину свог супруга. Поста-Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 1, стр. 53-74 53 ли су две змије са плавим пегама. Према самотрачкој легенди, Кадмо док је тражио Еуропу стигао је у Самотракију и ту упознају лепу Хармонију, мајку муза и богињу која обезбеђује склад света (Срејовић, Цермановић, 2004:49,478,154,155,35). 2 "Независни" медији би, на основу овог чињеничног стања, Хармонијубогињу склада описали и као богињу чији је отац непоштовалац закона, мајка неверница, а муж убица, тастов слуга, чежњив према Еуропи коју је искористио Зевс. Неспорна је тежња за складом, за хармонизацијом. Скица анализе овог врлог подухвата најпре евидентира да је реч о несвршеном глаголу трајања (као и демократизација). Правна аналогија са трајним облигацијама, чије испуњење се простире у времену (Перовић, 1981: 106) подразумева могућност rebus sic stantibus, могућност неједнаког ентузијазма "уговорних страна", па и могућност преварних аката и неочекиваних финала (на пример, да обећање о хиљадама нових радних места доживи транзицију у отпуштање запослених). Правна аналогија указује и на оправдану гарантију, код двострано обавезних уговора, претпоставком о истовременом испуњењу престација. Постоје овлашћени/кооптирани интерперетатори који кажу да је несвршеност иманентна, да је реч о процесу, о лепом путовању. Ако је важно само путовање, духовна авантура путовања (Дучић би рекао: Сан о срећи је увек виши него срећа), зар је онда неки успех постати кандидат за путовање? Какво је то путовање где је водич и један од организатора путовања и особа који је наш савременик и, како он тврди, савременик Бетовена, а путује се у место коме је центар тамо где је елита онај ко позива пре коју годину Гетеа у посету? Слободан Панов, Хармонизација Породичног права Србије са правом ЕУ:... 54 Хармонизација у свом појму садржи полисемичност: могућност да једна од страна жељене једначине буде узор-модел, да само једна страна јесте узор/модел, да постоје реципрочни узори, или да сусрет две правне мисли/концепта у синергији роди неједначину-нови квалитет. Као да је неспорно да доминира схватање хармонизације као врло условљеног уговора по приступу. Наш став је да је оправдан разлог хармонизације да се поправи лоше, а добро постане боље. Иако модерне идеје, идеје власника времена имају финале различито од рекламиране племенитости (транзиција није увећала степен производње, а јесте степен задужености, незапосленост, егзистенцијалну несигурност, незаштиту света рада, неправду...; глобализам није подстакао различитост, већ небирану униформност; хуманитарне интервенције нису увећале радост, већ су донеле смрт 89 деце у Србији...), верујемо да је хармонизација изузетак. Ипак, у тој вери не заборављамо мудрост епископа Николаја о превасходству труда појединца:"Хоћеш ли слободу онда покушај прво ослободити се себе самог. Ако је у погледу знања важило као врховно правило: познај себе самог -то у погледу морала важи као врховно правило: ослободи се себе самог...Када сужањ хоће да побегне из тамнице, он се не труди прво да поруши зидове око тамнице него најпре поруши зид своје тамничке ћелије" (Владика Николај, 2002: 83). Сматрамo да метод хармонизације треба да има две одреднице: индукцију и промишљање конкретног. Сигурно имамo погрешан утисак да се европске вредности транспонују дедукцијом, а не индукцијом. 3 Врлина је чедо слободе, настаје самоспознајом и не вреди ако је диктирана или настала инсценираном спонтаношћу (модел Саркози у предизборној кампањи). Трајне вредности увек имају, и ако су последица заблуда и превара, либерално порекло. На пример, увереност у степен техничке цивилизације грађанин/народ је прихватио без рекламе, утемељеним животним искуством. Било би занимљиво истражити да ли исти степен уверености, као за техничке, постоји и за имплантиране духовне стандарде (врло релевантне за Породично право као, на пример, концепт правде, нежности, породичне емоције и солидарности 4 , степен биофилије -радовања животу, отпорности према наркоманији и моралном релативизму...). Веро-
doi:10.5937/socpreg1301053p fatcat:zyq4fyd2p5hh3fvzbdanz3x7dy