1. Нефролошка Клиника Клиничког центра Србије, Београд; 2. Институт за медицинска истраживања, Београд 3. Медицинска биохемија Клиничког центра Србије, Београд; КРАТАК САДРЖАЈ: Утицај артеријске хипертензије на прогресију хроничне инсуфицијенције бубрега описан је у бројним експерименталним и клиничким студијама. Самим тим, утицај различитих антихипертензивних лекова ка регулисању притиска крви и успоравању прогресије хроничне инсуфицијенције бубрега још увек је предмет расправа и неслагања

more »

... их научника. Циљ овог рада био је да се испита утицај каптоприла на клиничке, био хемијске и морфолошке промене код пацова са спонтаном артеријском хипертензијом и нефропатијом изазва ном адриамицином. Шездесет и девет женки пацова са спонтаном артеријском хипертензијом (старе 24 недеље) сврстане су у три групе: 1. контролна група 12; 2. група с нефропатијом изазваном адриамицином 27 са спон таном артеријском хипертензијом која је третирана адриамицином (2 mg/kg i.v. два пута у 20 дана); 3. група с не фропатијом изазваном адриамицином група C: 30 са спонтаном артеријском хипертензијом третирана адриами цином и каптоприлом (60 mg/kg дневно). Систолни притисак крви мерен је на две недеље, а анализе серума и урина на почетку студије и у 6 ој, 12. и 18. недељи после друге инјекције адриамицина. Животиње су жртвоване 6 е, 12. и 18. недеље од почетка третирања каптоприлом. Патоморфолошке промене приказане су семикванти тативно израчунавањем индекса гломерула, васкуларног индекса, као и индекса фиброзе интерстицијума и ин филтрације, и атрофије тубула. Каптоприл је нормализовао системски притисак крви, али није смањио протеи нурију код пацова са спонтаном артеријском хипертензијом. Уреја и креатинин у серуму прогресивно су расли у свим испитиваним групама пацова, али брже код пацова који су третирани адриамицином. Клиренс креатинина најбрже је опадао у групи код пацова с нефропатијом изазваном адриамицмом. Каптоприл смањује промене у гломерулима код пацова са спонтаном артеријском хипертензијом и нефропатијом изазваном адриамицином с високом статистичком значајношћу у 18 ој недељи студије. Промене у интерстицијуму код пацова са спонтаном артеријском хипертензијом који су третирани адриамицином увећавају се у току огледа, али статистички значај но спорије у свим недељама студије у групи пацова с нефропатијом изазваном адриамицином (група C). Капто прил није утицао на промене у тубулима код ових животиња. Кључне речи: бубрег, хронична инсуфицијенција, пацови са спонтаном хипертензијом, аднамицинска нефиропа тија. (СРП АРХ ЦЕЛОК ЛЕК). УВОД Утицај артеријске хипертензије ка прогресији хроничне инсуфицијенције бубрега описали су још 1914. године Фолхард и Фар (Volhard и Fahr) [1], касније 1940. године Риц (Ritz) и сарадници [2] , а затим се у многим студијама описује утицај различитих антихипертензивних лекова ка регулисању притиска крви и успоравању прогресије хроничне инсуфицијенције бубрега. Бројне експерименталне и клиничке студије посебно наглашавају да инхибитори конвертирајућег ензима ангиотензина као лекови регулишу како гломерулску, тако и системску артеријску хипертензију, док је њихово дејство ка успоравању прогресије хроничне инсуфицијенције бубрега још увек предмет расправа и неслагања многих научника [2][3][4][5][6][7][8][9] [10] [11][12][13][14]. Циљ ове студије био је да се испита дејство каптоприла на клиничке, биохемијске и морфолошке промене код пацова са спонтаном артеријском хипертензијом и нефропатијом изазваном адриамицином. МЕТОД РАДА Ексpерименtалне живоtиње У студији су коришћене женке пацова, старе 24 недеље, са спонтаном артеријском хипертензијом (СХР), тежине око 200 g, одгојене у Институту за медицинска истраживања у Београду. Пацови за овај рад одабрани су из шеснаесте и седамнаесте генерације потомака оригиналних пацова овог соја, добијених од Tanconic Farms, Germantown, N.Y., USA. Животиње су храњене стандардном храном за лабораторијске пацове (Ветеринарски завод, Земун) и текућом (водоводском) водом. Укупно је обрађено 69 животиња које су сврстане у следеће групе: контролну групу чинило је 12 пацова са спонтаном артеријском хипертензијом који су користили текућу воду за пиће. Преосталих 57 животиња добиле су 2 mg/kg адриамицина у феморалну вену, два пута у размаку од 20 дана. После друге инјекције животиње су подељење у две групе: адриамицинску групу од 27 животиња, које су добијале чесмену воду за пиће, и адриамицинкаптоприлску групу од 30 животиња, које су добијале каптоприл растворен у води за пиће (1 g/L). Рачунајући на просечни унос воде, доза каптоприла је била 60 mg/kg.