У раду се анализирају придеви на -оветан: боговетан, драговетан, дуговетан, истоветан, једноветан, самоветан, сваковетан и цигловетан, који се обично употребљавају у синтагмама појачајног карактера. Полази се од боговетан, као од модела са којег се суфикс -оветан пренео на остале придеве. Предлаже се неколико могућих етимолошких решења овог придева уз покушај дефинисања његове првобитне семантике. Кључне речи: придев, творба, семантика, етимологија, синхрони ниво, дијахрони ниво. ISSN

more »

... LXV (2009), р. (299-317) УДК: 811.163.41'373.6 ID 169696524 1. Судећи по броју забележених потврда, придев боговетан је најзаступљенији. 1.1. У неодређеном виду уп. боговетан, -тна, -тно уз речи: један, сав, сваки, цео, за појачавање њиховог значења: Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву Сремац, Није доиста смогао баш ни једне боговетне сузе Ковачић, Свако боговетно јутро, ето га код нас Невесињски, Али ово је трајало само један боговетни тренутак М. Пешић (РСА), боговетан, обично иза речи сваки, цио, читав: Урличу, завијају читаву боговетну ноћ вуци И. Г. Ковачић, Сву ноћ боговетну је кријештала Ј. Торбарина (Babić l. c.), боговетан, -тна, -тно "сав, цео": Цио боговетни дан ćедиш Прошћење (Вујичић), боговeтан "id.; одужен (о дану)": Задржасте се цио боговeтни дан код Јовановија! Загарач (Ћупићи), боговетан "цео" Доњи Рамићи (Malbaša), боговe̍ тан, -тна, -тно за појачано значење: Рмбa̍ мо цe̍ л боговe̍ тан дa̍ н и на крa̍ ј ни̍ шта не заработи̍ мо Црна Трава (грађа ЕРСЈ), кајк. боговẹ̍ тȩн појачава значења именица које означавају јединицу времена "цели, сваки": Цẹ̍ ли боговẹ̍ тни дạ̑н лȩжи Вараждин (Lipljin), боговјетан, -тна, -тно "id.": И то је сад ишло редом сваког боговјетног вечера Матавуљ (РСА), боговјетан: Вас боговјетни дан је падала киша Дубровник (Бојанић/Тривунац), чак. боговитан, -а, -о: Цилу боговитну ноћ он ни фермол кашјат Вис (Roki). 1.2. У одређеном виду уп. боговетни, -на, -но: сваки боговетни дан (Вук; RJA), боговетни / боговетни / бoговетни, -а, -о: Коси ј о е ци ј о бoговетни дан -Ради ј о е ци ј елу боговетну ној -Ни ј е патисо дуги боговетни дан Ускоци (Станић), бoговетни / боговетни за појачавање значења у смислу "сав, цео, сваки и сл.": Копај, бoлан, по-ваздуги бoговетни дан ист.-бос. Ере (Реметић), боговетни pej. "једини, јединствени (син у мајке)" Банија и Кордун (Петровић Д.), боговeтни: Јужнословенски филолог LXV (2009) Цeв боговeтни дан ниси кући Вршац, Сомбор, Јасеново (РСГВ), боговe̍ тни: Работи̍ мо цe̍ л боговe̍ тни дьн Каменица код Ниша (Јовановић В.), бoговјетни, -а, -о "који траје врло дуго": Бунцо је нeшто у сну сву бoговјетну ноћ Поткозарје (Далмација), боговјетни "трајни, читав (о дану)" Никшић (Ђоковић), бoговијетни "који траје сав дан, сву недељу итд.": Вас бoговијетни дан смо га чекали -Боговијетно љето не одмарасмо Загарач (Ћупићи), боговијетни, -а, -о уз речи вас, сваки, цио за појачавање значења: Вас боговијетни дан сам преспавао Васојевићи (Стијовић), чак. боговитни: Мучи се по цили боговитни дон Брусје (ČDL). 1.3. Овамо спадају и облици боговетно adv. "свакодневно; по цео дан; стално": Боговетно кнезу напомиње | Из далека Милоша хвалећи Јевто Поповић 1829 (РСА) и боговетник m. "радни дан": Кмет није на миру ни дању ни ноћу, ни боговетником, ни свечаником Комарчић 1889 (РСА) 4 . 1.4. У истом значењу користе се и придеви: боговит, -а, -о (само одр.) "боговетан": Тако је у зиме сваки боговити дан Варош у Славонији, И сву ми се је боговиту ноћцу превртала Бранково Коло 1901, Цијели је боговити данак код мора Јеретов-Каталинић, Не клопоћем ни васцијели боговити дан ка клепетало на орању? Пеција (РСА), Сваки боговити дан Ријека, Није шала цијели боговити дан превраћати црну земљу Славонија (RJA); бoжји, -а, -е "уз дан и јутро, кад стоји с речју сваки, утврђујући да је заиста сваки": Сваки божји дан М. Павлиновић, Свако божје јутро Љубиша (RJA), Трчи по васцели божији дан Конст. Ђорђевић (РСА) 5 . 1.5. У RJA s. v. се, уз упућивање на боговит, појашњава да је придев боговетни постао од придева богов 6 . Скок тумачи облик боговит као изведеницу на -овит од бог и пореди га са боговетни у изразу сваки боговетни дан, констатујући при том да је промена и > е нејасна (Skok 1: 180 s. v. bogat). Прилог проучавању придева типа боговетан 301 4 Комарчићев боговетник, као једина потврда, могао би бити и ауторова креација према иначе добро потврђеном свечаник m. "свечани дан, празник": Готово сваког свечаника не раде бојећи се, да им не нахуди светац Милићевић (Вук; RJA). 5 У РСА s. v. се придев бoж(и)ји описује и као средство за појачавање значења именице, у значењима: "велики, веома велики": Летос сам, знате, излазио у вересију па страота божија Глишић, "прави, правцати": Зар би ово теле божје икад књигу научило? Матавуљ, "прост, једноставан": Наш пук узимље за истину и простоту Бога. Одатле се тумачи дубровачка ријеч ... имао је "штап божји" -бива прости Зоре. 6 Придев је још прасловенски, в. ЭССЯ 2: 160 s. v. *bogovъ(jь).