Kuznets curve and urban transport the scope of I+M programs

Miomir Jovanovic
2012 Glasnik Srpskog Geografskog Društva  
Сажетак: У раду је анализирана валидност тзв. EKC концепта (Кузњецове криве) у сфери градског саобраћаја и урбаног развоја. Упоредна анализа дохотка per capita, индикатора локалног аерозагађења, емисије CO 2 и различитих просторних и саобраћајних стратегија развоја светских метропола, јасно показује да је значај EKC концепта и I+M програма крајње прецењен. Кључне речи: Кузњецова крива, I+M програми, светске метрополе, градски саобраћај, локално аерозагађење, емисија CO 2 Увод Проблем у вези са
more » ... Проблем у вези са деградацијом животне средине, са економске тачке гледишта, проистиче из чињенице да животна средина нема (на тржишту) дефинисану цену, иако, очигледно, има (непроцењиву) вредност. Другим речима, сферу заштите животне средине карактеришу значајне несавршености тржишта: 1. екстерни ефекти -економски актери не сносе све трошкове, нити остварују све користи проистекле из њихових активности. Тако, на пример, многи аутори процењују да годишњи екстерни трошкови коришћења једног аутомобила износе приближно 3.000-4.000 USA$ (Newman, P. 1999. стр. 56), 2. јавна добра -за разлику од приватних, јавна добра карактерише отворен приступ (није могуће никог искључити из њиховог коришћења); и непостојање ривалитета у потрошњи. У литератури се као примери јавних добара обично наводе: озонски омотач, национална одбрана, ватромет, 3. заједнички ресурси -карактерише их отворен приступ и ривалитет у потрошњи (њиховим коришћењем, смањује се количина тог добра за остале: пример -рибе у океану), 4. непотпуне тржишне информације -скривени квалитети роба и услуга који нису транспарентни за потрошача (видети детаљније у Hanley, N., Shogren, J., and White, B. 2001. стр. 16-33). Несавршености тржишта настају када се власништво не може јасно дефинисати, када се власништво не може слободно преносити на друге, када се из коришћења добара не могу искључити остали, нити могу заштитити права њиховог * E-mail: miomir@gef.bg.ac.rs Рад представља део резултата истраживања на пројекту број 37010, који финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије. Abstract: In this article possibilities of application of Kuznets Curve in the domain of urban development and urban transport are tested. Comparative analysis of GRP per capita, local air pollutant and CO 2 emission levels, and different urban and transport development strategies of world metropolises, clearly shows that EKC concept and I+M programs are highly overrated.
doi:10.2298/gsgd1204127j fatcat:fyz4sgpblzaa7pgqrl255yl7rq