САЖЕТАК: Модернизацијски процеси у руралним подручјима нису довели само до раздвајања сељачког (традиционалног) и сеоског, услед деаграризације и промене културних и политичких образаца, већ и до потпунијег укључивања пољопривреде у друштвену поделу рада. Пољопривреда као привредна грана престаје да буде везана, у друштвеном смислу, искључиво за рурална подручја, што омогућује разликовање између социологије пољопривреде и социологије села. У овом раду описују се и објашњавају промене које су се

more »

... у класно/слојној структури пољопривреде одиграле у последње две деценије, да би се затим учинио покушај да се новонастала структура разуме у (ширем) контексту структуре српског друштва и њене репродукције, имајући при томе у виду једно од постојећих гледишта (Лазић -Цвејић). Аутор посебно наглашава свој критички став поводом једног броја спорних питања. КЉУЧНЕ РЕЧИ: класно/слојна структура, пољопривреда, промене друштвене структуре, сељаштво, српско друштво Као што је социолозима добро познато, сама социологија као наука "одувек" има проблем са сопственим идентитом и препознатљивошћу. Овај проблем може се сагледавати у две равни: прво, као питање препознатљивости социологије као науке, различите од здраворазумског тумачења друштвеног света, с којим пречесто бива изједначавана, и друго, као питање препознатљивости социологије међу осталим друштвеним наукама, с којима дели предмет сазнања. Уколико имамо у виду другу споменуту раван, јасно је да предмет социологије непрестано "угрожавају" друге друштвене науке, па се чини као да се социологија стално бори да UDC 316.343.64(497.11) UDC 316.3(497.11) * Овај прилог је резултат рада на пројекту "Промене у друштвеној структури и покретљивости као чиниоци европских интеграција Републике Србије, са посебним освртом на АП Војводину" (бр. 179053), који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије. докаже и своју предметну посебност, без које би се њен разлог постојања могао озбиљно довести у питање. Ипак, постоји једно подручје друштвеног света које је готово "ексклузивно" социолошко, тј. "резервисано" за проучавања која врше социолози, а то је питање друштвених неједнакости, или, прецизније, структуре друштвене неједнакости. Заиста, нема те друштвене науке чији би се представници "усудили" да социолозима оспоре "главну улогу" у овој области. Подела друштва на класе или слојеве, који су хијерархијски рангирани према богатству, угледу и моћи, јесте истакнута и готово универзална особина друштвене структуре која је одувек привлачила пажњу теоретичара друштва и филозофа [Bottomore 1978: 11]. Међу бројним терминима који се користе при опису и објашњењу структуре друштвене неједнакости најистакнутије место свакако припада термину "класа", које С. Антонић назива "омиљеним оруђем социолога" [Антонић 2008: 147]. Бројни социолошки речници убедљиво потврђују ову чињеницу јер у њима налазимо велики број одредница којe се тичу појма класе. Илустрације ради, наводимо један страни речник социологије из 2005. године, на чијим корицама су троугао и ромб, уз термине conflict class, proletariat, upper class, middle class, working class и underclass. Чак 14 страница у овом речнику [Jary and Jary 2005: 73-86] посвећено је класи и