Savremeni konflikti i njihove tendencije

Zoran Jeftić, Gordana Mišev, Žarko Obradović, Petar Stanojević
2018 Vojno delo  
Zoran Jeftić Univerzitet u Beogradu, Fakultet Bezbednosti Gordana Mišev Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije Žarko Obradović i Petar Stanojević Univerzitet u Beogradu, Fakultet Bezbednosti poslednjih 75 godina izbilo je 162 oružana sukoba. Doba Hladnog rata pratili su međudržavni i antikolonijalni ratovi, trka u naoružanju, bipolarni svetski poredak i velika uloga SAD i SSSR u rešavanju sukoba. Padom Berlinskog zida dolazi do unipolarnosti i svetske dominacije zapadnih zemalja,
more » ... zapadnih zemalja, pre svega SAD, što je dovelo do porasta građanskih ratova, prevazilaženja konvencionalnih oblika ratovanja (terorizam, sajber napadi) i brojnih nerešenih sukoba. Jačanjem Rusije, Kine, Indije, Brazila, naziru se obrisi multipolarnosti na globalnom nivou, ali bez efekata na brojnost i rasprostranjenost sukoba. Ono što danas karakteriše svetski poredak nije nedostatak bipolarnosti ili multipolarnosti velikih sila, već podeljenost političkih i ekonomskih interesa geopolitičkim ambicijama manjih i većih svetskih sila, što ostavlja prostor za redefinisanje njihovih uloga u oružanim sukobima širom planete. Ključne reči: oružni sukobi, resursi, usitnjavanje država, svetski poredak, Hladni rat, multipolarnost, terorizam, sajber bezbednost Uvod radu su izneti podaci o najvećem broju sukoba vođenih od Drugog svetskog rata do danas, dobijeni analizom više različitih izvora, a posebno: 1. The polynational war memorial (http://war-memorial.net/index.asp), 2. UCDP -švedske organizacije Upsalski program za skupljanje podataka o konfliktima (http://ucdp.uu.se/) i 3. CIA faktbuk (https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/), kao i drugih. Izveštaji, studije i naučni članci su korišćeni za svrhu analize 162 sukoba u vremenskom periodu od preko 70 godina. Oni su značajni za razumevanje sleda političkih odluka, promena u odnosima između velikih sila i pravcima nastanka i razvoja sukoba različitog inteziteta na skoro svim kontinentima posle II Svetskog rata. Treba napomenuti da je jako teško zbog različitih izvora, ali i različitog oblika konflikata, jasno razvrstati i prebrojati sve istorijske sukobe, pogotovo zbog težnje određenih država i regiona za ponavljanjem, odnosno periodičnim izbijanjem sukoba u istom ili sličnom obliku. * Članak je rezultat rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja III 47029. U U
doi:10.5937/vojdelo1807023j fatcat:3o7lqubbhjcphgf54jicyuinbq