Novi prepis Pesme smrti iz XVII veka

Zorica Vitic
2014 Prilozi za knjizevnost i jezik istoriju i folklor  
Порекло Песме смрти, иако познате и проучаване више од једног столећа, не може се сасвим поуздано одредити. Било да представља надгробни натпис настао у околини Солуна преведен на словенски 1 , било да ју је саставио неки Србин као опомену богатим Грцима да је смрт неумољива и непоткупљива 2 , или је пак дело непознатог Светогорца из XVI века, настало под утицајем Дамаскинових погребних стихира, које се брзо проширило по Србији 3 , ова метрички интересантна творевина 4 о земаљској пролазности
more » ... љској пролазности очито је привлачила пажњу средњовековних читалаца. Позната у црквеним и монашким круговима у пећком крају , наставила је да траје у рукописној традицији и знатно северније, утичући на саставе о смрти у трима песмарицама грађанске лирике 6 . У начину уобличавања универзалне поруке о варљивости живота и неизбежности смрти, у овој песми видљиви су, поред доминантних библијских, бројни утицаји апокрифне и народне традиције 7 . Садржај и тон Песме смрти одређује песимистична старозаветна слика оностраног, коју прате тескобна осећања и потпуно одсуство наде у могућност избављења 8 . У Старом завету, кад човек премине, више га 1 С. Новаковић, Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога, Београд 1889 2 , 44-446; Т. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 190, 62-63. 2 Ђ. Сп. Радојичић, Старо југословенско песништво (од IX до XVIII века), Летопис Матице српске, књ. 380, св. 1-2, Нови Сад 197, 112-113. 3 Đ. Sp. Radojičić, Antologija stare srpske književnosti (od XI do XVIII veka), Beograd 1960, 38. 4 Д. Костић, Старост народног епског песништва нашег, Јужнословенски филолог, књ. XII, Београд 1933, 20. К. Мано-Зиси, "Песма смрти" у препису презвитера Костадина из 1520. године. У: Словенско средњовековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд 2001, 283. 6 Ђ. Сп. Радојичић, Старо југословенско песништво, 113. 7 О сродностима Песме смрти и неких фолклорних облика, посебно тужбалица в. З. Витић-Недељковић, Песма смрти (Рукопис бр. 17 Патријаршијске библиотеке), Књижевна историја XVVII, 9, Београд 199,[116][117]
doi:10.2298/pkjif1480149v fatcat:3ymlngqknzfillp3exp4ly635e